Поглед ишчупаног црвеног мишића, док покушава да устане са блатњавог бетона, прати шетњу песка и гипса који се смеју радосно, држећи се за руке... размишља о зрнцима кафе...
Ето... сада је, овако ишчупан оштрим ноктима неосетљивости, постао бескућник, заробљен у јами трагичних лажи таблете мириса вишње.
Оставили су га ... прво су га боли најелгантнијим дугачким иглама, полако... онда су га вукли, чупали, давили, ударали, пљували, претили му, псовали га... ишчупали на крају... зовући то љубављу.
Као риба на сувом, пулсирао је на блатњавом бетону, сакупљајући последње атоме снаге из призора радости гипса и песка... и баш тада, свом тежином својом, на њега су бацили маљ...
сада ... из њега само цури црвено, док се кида до победе.
Желео је само мало љубави, а био прогнан и систематски уништаван.
Волео је да верује да само сања, јер да неко чини такво зверство њему није било могуће. Али...

+  НЕКА СЕ НЕ УПЛАШИ СРЦЕ ТВОЈЕ ОД ВЕЛИЧИНЕ ЗЛА ПРЕД ОЧИМА ТВОЈИМ. ВЕЛИЧИНА БОГА, СТОЈИ ИЗНАД СВАКЕ ВЕЛИЧИНЕ.ПОБЕДИЋЕШ СИГУРНО, САМО ВЕРУЈ У БОГА И ЉУБИ БОГА  +