Беседа Епископа Артемија на Литургији у Барајеву 28-7-2013

Владика Артемије беседи на Литургији 25-7-2013

Старац Јосиф - Живи сведок Живога Бога (1921-2009).flv

Манастир Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама

Беседа оца Наума на Литургији на Бреѕовици 26-7-2013

BUDUĆI ŽIVOT SVETI MAKARIJE VELIKI

8. BUDUĆI ŽIVOT

SVETI MAKARIJE VELIKI

POUKE SVETOG MAKARIJA
o hrišćanskom životu, izabrane iz njegovih besjeda

8. BUDUĆI ŽIVOT

283. Po izlasku duse iz tela, desava se neka velika tajna. Jer, ukoliko je kriva zbog grehova, prilazi gomila demona, rdjavi andjeli i tamne sile, te je uzimaju i vode u svoju oblast. I niko ne treba da se cudi zbog toga. Jer, ako im se dusa potcinjavala i povinovala kao robinja u ovom zivotu i nalazeci se u ovom veku, utoliko pre ce biti zadrzana u njihovoj vlasti odlazeci iz sveta. A sto se tice blagog udela, predstavi sebi sledece: pored svetih slugu Bozijih jos sada prebivaju andjeli, i sveti duhovi ih okruzuju i cuvaju. Kada odlaze od tela, duse im prihvataju andjelski cinovi i [odvode] u svoju oblast, u cisti vek, privodeci ih Gospodu.

284. Istinska smrt je unutrasnja, u srcu, i ona se ne vidi. Njom umire unutrasnji covek. Prema tome, ko je presao iz skrivene smrti u skriveni zivot, istinski ce ziveti u vekove i nece umreti. Cak ako se tela takvih privremeno i raspadnu, opet ce vaskrsnuti u slavi zato sto su osvecena. Zbog toga smrt Hriscana nazivamo snom i usnucem.

285. Trgovac koji je u tudjini mnogo puta uvecao svoju imovinu obavestava svoje domace da mu kupe kuce, vrtove i raznu odecu. Dosavsi kuci, on donosi veliko bogatstvo i njegovi domaci i srodnici ga docekuju sa velikom radoscu. Slicno biva na duhovnom [polju]. [Nebeski] gradjani, tj. duhovi svetih andjela prepoznaju one koji sebi sticu nebesko bogatstvo i, diveci se, govore: “Nasa braca koji su na zemlji, stekli su veliko bogatstvo”. Imajuci Gospoda sa sobom, takvi po svom odlasku sa velikom radoscu uzlaze ka gornjima. Oni koji su sa Gospodom primaju ih, pripremivsi im obitelji, vrtove i svetlu i skupocenu odecu.

286. Gde ce se naci covek koji se predstavi iz sveta dok se jos nalazi u borbi i dok u njemu jos deluju i greh i blagodat? On ce se naci tamo gde je bio cilj njegovog uma i gde mu je bilo omiljeno mesto. Kada te spopadne borba, ti treba da se samo protivis i da mrzis. Jer, ne zavisi od tebe da li ce nastupiti borba, ali zavisi da li ces mrzeti. Videci tvoj um koji se podvizava i da ga volis iz sve duse, Gospod ce u jednom trenu udaljiti smrt od tvoje duse, i primiti te u Svoje narucje i svetlost. On ce te u jednom trenu izvaditi iz celjusti tame i brzo postaviti u Svoje Carstvo. Bogu je lako da sve ucini u trenu, samo ako ti imas ljubav prema Njemu. Bog od coveka ocekuje delatnost, zato sto je dusa udostojena da ima opstenje sa Bozanstvom.

287. Zena koja je zacela u sebi, u tami i, da tako kazemo, necistoti, nosi mladenca. I ako se, u svoje vreme, najzad rodi, mladenac ce ugledati tvar koju nikada nije video – nebo, zemlju i sunce. I odmah ce prijatelji i srodnici sa veselim licem uzeti dete u svoje narucje. Ukoliko se, pak, dasi da zbog neke nepravilnosti dete umre u utrobi, odgovarajuci lekari ce pribeci ostrom orudju i ono ce iz smrti preci u smrt – iz tame u tamu. Isto primeni i na duhovno. Primivsi u sebe bozansko seme, gresnici ga drze u tamnom i strasnom mestu zbog greha koji zivi u njima. Ukoliko se ograde i sacuvaju seme, u svoje vreme ce ga pokazati otkriveno, da bi ih, najzad, po razresenju od tela, andjeli i sve gornje sile primile sa veselim licima. Ukoliko, pak, onaj koji je podigao Hristovo oruzje da bi se hrabro borio – oslabi, brzo ce ga savladati neprijatelj. Po razresenju od tela, pak, on ce iz tame, koja ga je dotle okruzavala, preci u drugu, jos strasniju tamu i pogibao.

288. Kao sto ubiraci poreza sede u uskim prolazima i zaustavljaju i ispituju prolaznike, tako i demoni posmatraju i zadrzavaju duse. Ukoliko se nisu potpuno ocistile, duse pri izlasku iz tela nemaju ulaz u nebeske obitelji, niti mogu da predstanu svom Vladiki, vec ih vazdusni demoni odvode nanize. Medjutim, oni koji se jos nalaze u telu trudom i velikim usiljem mogu da steknu blagodat od Gospoda. Oni ce zajedno sa onima koji su zbog vrlinskog zivota stekli upokojenje otici Gospodu, kao sto je sam obecao: Gde sam ja onde ce i sluga moj biti (Jn.12, 26). Oni ce u beskonacne vekove carevati sa Ocem i Sinom i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekove!

289. Svako treba da se podvizava i da se postara da napredovanjem u svim vrlinama stekne onu kucu i da veruje da se ona ovde stice. Jer, ako se razori nasa telesna kuca, nece imati gde da obitava nasa dusa, osim ako se obucemo da ne bismo bili nagi (2.Kor.5,3), tj. ukoliko ne budemo liseni opstenja i sjedinjenja sa Svetim Duhom, u kome verna dusa jedino i moze da se uspokoji. Prema tome, oni koji su zaista Hriscani, cvrsto se nadaju i raduju sto, izlazeci iz ovog tela, imaju onu nerukotvorenu kucu. Ta kuca je sila Duha koja obitava u njima. Oni se ne boje ako se razori telesna kuca, zato sto imaju nebesku, duhovnu kucu, kao i netruleznu slavu koja ce u dan veskrsenja sagraditi i proslaviti kucu tela, kao sto govori apostol: Onaj koji vaskrse Gospoda Isusa, vaskrsnuce i nasa smrtna tela Duhom koji zivi u nama, da bi se zivot Isusov javio u smrtnom telu nasem(2.Kor.4,14; 11) i da bi zivot progutao ono stoje smrtno(2.Kor. 5,4).

290. Zbog toga se postarajmo da verom i vrlinskim zivotom jos ovde steknemo onu odecu, kako se ne bismo obreli nagi telom, i kako onoga dana ne bismo bili liseni onoga sto proslavlja nase telo. Svacije telo ce u onaj dan biti proslavljeno saglasno meri svog pricesca Duhom Svetim kroz veru i ljubav. Tada ce se van tela otkriti i javiti ono sto je dusa ovde sabrala u svoju unutrasnju riznicu. I drva posle zime, kad ih zagreje nevidljiva sila sunca i vetra, kao neko odelo proizvode i iz sebe iznedravaju lisce, cvetove i plodove. U isto vreme, iz unutrasnjih nedara zemlje nice poljsko cvece. Njime se pokriva zemlja i trava, slicno krinovima o kojima je Gospod rekao: Ni Solomon u svoj slavi svojojse ne odenu kao jedan od njih (Mt.6,29). Sve ovo sluzi kao uzor, obraz i podobije Hricsanina na dan vaskrsenja.

291. Sve bogoljubive duse, tj. svi istinski Hriscani imaju prvi mesec Ksantikos, koji se jos naziva aprilom, koji i jeste dan vaskrsenja. U njemu ce silom Sunca pravde iznutra zasijati slava Svetoga Duha, koja pokriva i oblaci tela svetih, ona ista koju su oni imali sakrivenu u unutrasnjosti. Jer, tada ce se obelodaniti na telu ono sto sada dusa ima u sebi. Ovaj mesec je, kaze se, prvi od meseci u godini (Izl.12,2). On donosi radost citavoj tvari. Otvarajuci zemlju, on oblaci u odecu obnazena drva; on donosi radost svim zivotinjama; on medju njima siri veselje; on je za Hriscane prvi mesec Ksantikos, tj. vreme vaskrsenja, u koje ce se njihova tela proslaviti neizrecivom svetloscu kojaje sada u njima jos sakrivena – naime, silom Duha koji ce tada biti njihova odeca, hrana, pice, radovanje, veselje, mir, pokrov i vecni zivot. Jer, tada ce Duh Bozanstva, kojeg su se jos ovde udostojili, za njih postati lepota svetlosti i nebeska krasota.

292. Zbog toga, svako od nas treba da se podvizava i da se trudi, da se marljivo upraznjava u svim vrlinama, verujuci i moleci Gospoda da njegov unutrasnji covek jos ovde postane ucesnik one slave i da dusa stekne opstenje u onoj svetosti Duha, kako bi, ocistivsi se od skverni poroka, pri vaskrsenju imala u sta da obuce nago telo i da pokrije njegovu sramotu, da ima cime da ga ozivi i na vekove upokoji u nebeskom Carstvu. Jer, po Svetim Pismima, Hristos treba da dodje sa nebesa i da vaskrsne sva plemena Adamova, sve koji su pocinuli od veka, da ih podeli na dva dela, te da one koji imaju Njegovo znamenje, tj. pecat Duha, postavi sa Svoje desne strane, nazivajuci ih Svojima. On govori: Ovce moje slusaju glas moj (Jn.10,27); poznajem svoje, i moje mene poznaju (Jn.10,14). Tada ce se njihova tela zbog dobrih dela obuci u bozanstvenu slavu. Oni ce biti ispunjeni duhovnom slavom koju su jos ovde imali u dusama. Na taj nacin, proslavljeni bozanstvenom svetloscu, i uzneseni na nebesa u sretenje Gospodu u vazduhu, po pisanome, svagda cemo s Gospodom biti(1.Sol.4,17), carujuci sa Njim u beskonacne vekove vekova. Zbog toga se najpre postarajmo da na sebi imamo znak i pecat Gospodnji, jer ce za vreme Suda, kada Bog bude vrsio razdeobu, kada budu bila sabrana sva kolena zemaljska, ceo Adam, na poziv Pastira – svi koji na sebi budu imali znak prepoznati svog pastira, kao i Pastir Svoje stado. Tada ce ih On sabrati iz svih naroda. Njegovi ce cuti Njegov glas i poci za Njim. Svet ce se podeliti na dva dela. Jedan deo ce biti tamno stado, koje ide u vecni oganj; a drugi – pastva ispunjena svetloscu, koja se uzvodi ka nebeskom nasledju. Ono sto smo ovde stekli u svojim dusama, zasijace i pokazace se tada i tela ce se obuci slavom.

293. Da li ce pri vaskrsenju svi udovi biti vaskrsnuti? Bogu nista nije nemoguce. Takvo je i Njegovo obecanje. Ljudskoj nemoci i ljudskom razumu to izgleda nemoguce. Kao sto je Bog, uzevsi prah i zemlju, stvorio neku novu prirodu, tj. telesnu prirodu – koja je mnogorazlicna: kosa, koza, kosti, zile, i koja nije slicna za zemljom, i kao sto igla koja se baci u oganj menja boju i sama postaje oganj, iako se priroda gvozdja ne unistava, tako ce pri vaskrsenju svi udovi biti vaskrsnuti po pisanome: Ni dlaka s glave vase nece propasti(Lk.21,18). Sve ce postati blistavo, sve ce se pogruziti i preobraziti u svetlost i oganj, premda se nece razloziti, niti ce postati oganj, kako inace neki tvrde, buduci da tada vec ne bi ostala ranija priroda. Jer, Petar ostaje Petar, i Pavle – Pavle, a Filip – Filip. Svako ostaje u svojoj prirodi i sustini i kad se ispuni Duhom. Kad bi tvrdio da se priroda razlaze, vec ne bi bilo ni Petra, ni Pavla, vec u svemu i svagde Bog, tako da oni koji odlaze u geenu ne bi osecali kaznu, niti oni koji odlaze u Carstvo – dobrocinstvo.

294. Predstavi sebi vrt u kome se nalazi svakovrsno plodno drvece – kruska, jabuka, vinova loza sa plodovima i liscem. Medjutim, i vrt i svo drvece i lisce se menjaju i sticu novu prirodu, te sve postaje blistavo. Tako ce se i ljudi izmeniti pri vaskrsenju, i njihovi udovi ce postati sveti i svetlozarni.

295. Telo Gospodnje se na gori proslavilo i preobrazilo bozanstvenom slavom i beskonacnom svetloscu. Tako se proslavljaju i tela svetih i postaju blistava. Kao sto se unutarnja slava razlila i zasijala na telu Hristovom, tako ce se onoga dana unutarnja sila Hristova, koja se nalazi u svetima, izliti napolje, na njihova tela. Jer, oni se jos ovde svojim umom pricescuju Hristovim bicem i prirodom. Pisano je, naime: Jer i Onaj koji osvecuje i oni koji se osvecuju svi su od jednoga (Jev.2,11), i: I slavu koju si mi dao ja sam dao njima (Jn.17,22).

296. Sve dok prebivaju u telu, ni savrseni nisu izuzeti od briga usled slobode i jos imaju strah, zbog cega se iskusenja i popustaju na njih. Tek kad udje u grad svetih, dusa postaje slobodna od skorbi i iskusenja zato sto vise nema briga, nevolja, truda, starosti, satane i borbe. [Tamo postoji] samo – pokoj, radost, mir i spasenje. Tamo je medju njima Gospod koji se naziva Spasiteljem zato sto spasava zarobljenje, koji se naziva Lekarem zato sto daje nebesko Carstvo, bozanstveno lekarstvo, i sto isceljuje dusevne strasti, koje u izvesnoj meri gospodare nad covekom. Jednom recju, Isus je Car i Bog, a satana – mucitelj i zli knez.

297. Neki [ljudi] prodaju imanje, pustaju na slobodu robove, ispunjavaju zapovesti, ali se ne staraju da u ovom svetu prime Duha? Zar oni zbog takvog zivota nece uci u Carstvo nebesko? Ta stvar je tanana za rasudjivanje. Jer, neki smatraju da je jedno i Carstvo i geena. Mi, pak, govorimo da postoji mnogo stupnjeva, razlika i mera u jednom i istom Carstvu i u jednoj i istoj geeni. Kao sto se dusa nalazi u svim udovima, s tim sto gore dejstvuje, u mozgu, a dole pokrece noge, tako i Bozanstvo obuhvata sve stvari – i nebeske, i one koje su nize od bezdana, i svagde u potpunosti prebiva u tvari, premda je po svojoj neizmerivosti i neobuhvatnosti i izvan tvari. Samo Bozanstvo pazi na ljude i u svemu premudro vodi racuna. Kao pravedni Sudija, Bog svakoga nagradjuje po meri vere, [s obzirom] da postoje i oni koji ne znaju sta istu, i oni koji poste, i oni koji prebivaju u sluzenju. Ono sto cine, oni vrse iz straha Bozijeg, i nisu svi – sinovi, carevi i naslednici.

298. U svetu jedni su ubice, drugi preljubocinci, treci otimaci, a poneki svoje imanje razdaju nistima. Gospod gleda i na jedne i na druge, i onima koji cine dobro pruza pokoj i nagradu. Postoji izobilna mera, postoji i skromna mera, a i u samoj svetlosti i slavi postoji razlika. U samoj geeni i kaznjavanju postoje trovaci i razbojnici, i drugi koji su sagresili u malom. Rdjavo, medjutim, govore oni koji tvrde da je jedno Carstvo i jedna geena, i da nema stupnjeva. Koliko je sada svetskih ljudi koji su predani pozoristu i ostalom bescascu? I koliko je jos onih koji se mole i boje Boga? Bog gleda i na jedne i na druge, i kao pravedni Sudija jednima priprema pokoj, a drugima kaznu.

Sveti Ignjatije Brjančaninov – O ljubavi

Sveti Ignjatije Brjančaninov – O ljubavi

Sveti Ignjatije Brjancaninov

O Ljubavi

1. Ljubav duhovna

2. Ljubav prirodna

3. Ljubav prema Bogu

4. Ljubav prema bliznjem

5. Ljubav prema neprijateljima

6. Ljubav prema svetu

Ljubav duhovna

Sve ljude treba predati Bogu. Tome nas uci i Crkva; ona kaze: “Sami sebe, jedni druge i sav zivot svoj Hristu Bogu predajmo”. Ko preda sebe i sve Bogu, taj moze da umre za svet, a bez te smrti u covekovoj dusi ne moze da zasija duhovno ozivljenje. Ako ostanes veran Bogu i mrtav za ljude, onda ce se, kad dsfe vreme, u tvojoj dusi pojaviti duhovna riznica i videces vaskrsenje svoje duse dejstvom Duha. 6. 330

Svetu ljubav prema bliznjem sacuvace onaj ko sa njim ima opstenje Boga radi; sacuvace je i onaj ko se Boga radi udaljava od takvog opstenja. Nasa priroda je povredjena padom, njime je povredjena i nasa prirodna ljubav. Stoga se za ispunjavanje uslova svete ljubavi treba rukovoditi ne osecanjima i sklonostima srca, nego zapovestima Jevandjelja – svesvetim zapovestima Gospoda naseg Isusa Hrista. Jedna od tih zapovesti kaze: Ako li te desna ruka sablaznjava, odseii je i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli da sve telo tvoje bude baceno u pakao (Mt. 5,30), to jest, ako neki covek, koji ti je potreban i blizak kao tvoja desna ruka, nanosi stetu tvojoj dusi – prekini opstenje sa njim. Takvo postupanje zapoveda nam Zakonodavac savrsene ljubavi. A mastanja i osecanja naseg palog srca lako mogu da nas odvuku u propast! 6. 331

Ljubav prirodna

Nasa prirodna ljubav povredjena je padom; nju je potrebno umrtviti – to zapoveda Hristos – i iz Jevandjelja pocrpsti svetu ljubav prema bliznjem, ljubav u Hristu.

Pred Jevandjeljem je bezvredna ljubav koja nastaje usled pokreta krvi i telesnih osecanja. Uostalom, kakvu bi vrednost ta ljubav i mogla da ima, kada se prilikom raspaljivanja krvi zaklinje da ce poloziti zivot za Gospoda, a posle nekoliko casova, kada se krv ohladi, kune se da Ga ne poznaje? (Mt. 26,33,35,74).

Jevandjelje odbacuje ljubav koja zavisi od pokreta krvi, od osecanja telesnog srca. Pad je potcinio srce vlasti krvi, a posredstvom krvi i vlasti kneza ovoga sveta. Jevandjelje oslobadja srce od tog ropstva i nasilja, i dovodi ga pod rukovodstvo Duha Svetoga.

Duh Sveti nas uci da sveto ljubimo bliznjega. Ljubav, zapaljena i  podstaknuta Duhom Svetim predstavlja – oganj. Tim ognjem gasi se oganj prirodne, telesne ljubavi, povredjene padom u greh. “Ko govori da je mogudje imati i jednu i drugu ljubav, obmanjuje sam sebe” – rekao je sveti Jovan Lestvicnik.

Koliko je pala nasa priroda! Onaj ko je po prirodi sposoban da vatreno ljubi bliznjeg, sada treba narocito da prinudi sebe kako bi ga ljubio na nacin koji zapoveda Jevandjelje. Najvatrenija prirodna ljubav lako se pretvara u odbojnost, u nepomirljivu mrznju.

U kakvim je ranama nasa prirodna ljubav! Kako tesku ranu na njoj predstavljaju strasti! Srce obuzeto strastima sposobno je za svaku nepravdu, za svako bezakonje, samo da bi udovoljilo svojoj bolesnoj ljubavi. Prirodna ljubav pruza onome ko ljubi samo zemaljsko, a o nebeskom i ne razmislja Ona ratuje protiv Neba i Duha Svetoga, jer Duh zahteva raspinjanje tela. Ona ratuje protiv Neba i Duha Svetoga, jer se nalazi pod vlascu lukavog, necistog i poginulog duha 1.121-122

Pogledaj predmete tvoje ljubavi: oni ti se strasno dopadaju? Tvoje srce je privezano za njih? Treba da ih se odreknes.

Ovo odricanje od tebe zahteva Gospod, Zakonodavac ljubavi, ne zato da bi te lisio ljubavi i ljubljenih, nego da bi ti, odbacivsi telesnu ljubav, oskvrnjenu primesom greha, postao sposoban za pri-manje duhovne ljubavi, ciste i svete, koja je – najvise blazenstvo.

Onaj ko je osetio duhovnu ljubav, sa gadjenjem ce gledati na telesnu, kao na nakazno izopacenje ljubavi.

Kako covek da se odrekne predmeta ljubavi, koji kao da su mu prirasli za samo srce? Reci za njih Bogu: “Oni su, Gospode, Tvoji; a ja – ko sam? Slabo i sasvim beznacajno stvorenje. Danas jos lutam zemljom i mogu da budem za nesto koristan svojim ljubljenima, a sutra mozda isceznem sa lica zemlje, i za njih postanem – nista! Hteo ja to ili ne, smrt dolazi, dolaze i druge okolnosti, nasilno me odvajaju od onih koje sam smatrao svojima, i oni vise – nisu moji. Oni ustvari nisu ni bili moji; postojao je nekakav odnos izmedju mene i njih; zavaravajuci se tim odnogom, ja sam ih nazivao i smatrao svojima. Da su zaista bili moji – zauvek bi mi pripadali.

Stvorenja pripadaju samo Tvorcu: On je njihov Bog i Vladika. Dajem Ti Tvoje, Gospode moj: pogresno i uzalud prisvajao sam ih sebi”.

Za njih je sigurnije da budu Boziji. Bog je vecan, sveprisutan, svemoguc, bezmerno dobar. Onome ko je Njegov, On Sam je siguran i najpouzdaniji Pomocnik i Pokrovitelj.

Bog Svoje daje coveku: i ljudi coveku postaju svoji – po telu privremeno, a po duhu zauvek – onda kada Bog izvoli da mu podari taj dar.

Istinska ljubav prema bliznjem zasnovana je na veri u Boga: ona je – u Bogu. Da svi jedno budu – obracao se Spasitelj sveta Ocu Svome – kao Ti, Oce sto si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u Nama jedno budu (Jn. 17,21).

Smirenje i predanost Bogu ubijaju telesnu ljubav. Ona, dakle, zivi umisljenoscu i neverovanjem. Tvojim ljubljenima cini sto mozes – ono sto je korisno i sto dozvoljava zakon; ali uvek ih predaj Bogu, pa ce se tvoja slepa, telesna i nagonska ljubav malo-pomalo pretvoriti u duhovnu, razumnu i svetu. A ako je ta tvoja ljubav strastvena i protivzakonita, onda je odbaci kao gadost.

Kad srce nije slobodno – to je znak strastvenosti. Kad je tvoje srce zarobljeno – to je znak bezumne, grehovne strasti.

Sveta ljubav je cista, slobodna, sva u Bogu. Ona je – delovanje Duha Svetoga u srcu, po meri njegovog ociscenja.

Odbacivsi neprijateljstvo, odbacivsi strastvenost, odrekavsi se telesne ljubavi, zadobij ljubav duhovnu: ukloni se od zla i cini dobro (Ps. 33,15). 1. 124-125

Istinska ljubav je stroga i posto se pokazuje na delu, njoj nije potrebna maska ljubaznosti i dodvoravanja, kojima se obavezno prikriva samoljublje kako bi obmanulo bliznje. 6. 678

Ljubav prema Bogu

Boga ljubi onako kako je On zapovedio da Ga ljube, a ne onako kako samoobmanuti sanjari misle da Ga ljube.

Ne padaj u zanose, ne dovodi u pokret svoje nerve, ne raspaljuj se materijalnim plamenom, plamenom tvoje krvi. Zrtva ugodna Bogu je – smirenje srca, skrusenost duha. Bog se sa gnevom odvraca od zrtve koja se prinosi sa umisljenoscu i gordim misljenjem o sebi, makar to bila i zrtva paljenica.

Gordost pokrece nerve, raspaljuje krv, budi mastu, ozivljava pali zivot; a smirenje umiruje nerve, kroti pokrete krvi, unistava mastanja, umrtvljuje pali zivot, ozivlzava zivot u Hristu Isusu.

Hoces da se naucis ljubavi Bozijoj? Udalji se od svakog dela, reci, pomisli i osecanja koji su zabranjeni Jevandjeljem. Svojim neprijateljstvom prema grehu, koji je toliko omrazen svesvetom Bogu, pokazi i dokazi ljubav prema Bogu. Sagresenja u koja ti se dogodi da po nemoci padnes, odmah leci pokajanjem. Ali bolje se trudi da ne dopustis sebi ta sagresenja, strogim bdenjem nad sobom.

Hoces da se naucis ljubavi Bozijoj? Pazljivo u Jevandjelju izucavaj zapovesti Gospodnje i trudi se da ih na delu ispunjavas, trudi se da jevandjelske dobrodetelji pretvoris u svoje navike, svoje osobine. Onome ko ljubi, svojstveno je da tacno ispunjava volju onoga koga ljubi.

Savrsenstvo ljubavi sastoji se u sjedinjenju sa Bogom; napredovanje u ljubavi povezano je da neobjasnjivom duhovnom utehom, nasladom i prosvecenjem. Ali u pocetku podviga ucenik ljubavi treba da izdrzi ljutu borbu sa samim sobom i sa svojom duboko povredjenom prirodom. Zlo koje se srodilo sa palom ljudskom prirodom i postalo za nju zakon, ustaje i vojuje protiv Zakona Bozijeg, protiv zakona svete ljubavi.

Ljubav prema Bogu zasniva se na ljubavi prema bliznjem. Kada u tebi iscezne zlopamcenje, onda si blizu ljubavi. Kad tvoje srce bude osenjeno svetim, blagodatnim mirom prema citavom ljudskom ro-du, onda si na samim dverima ljubavi.

Ali te dveri se otvaraju samo Duhom Svetim. Ljubav prema Bo-gu je dar Boziji u coveku koji je cistotom srca, uma i tela pripre-mio sebe za primanje toga dara Prema stepenu pripremljenosti biva i stepen dara, jer Bog je i u milosti Svojoj – pravedan.

Slusajuci iz Pisma da je nas Bog oganj, da je ljubav oganj i osecajuci u sebi oganj prirodne ljubavi nemoj da pomislis da je to jedan te isti oganj. Ne! Ta dva ognja su u medjusobnom neprijateljstvu i gase se jedan drugim.

Prirodna pala ljubav raspaljuje covekovu krv, pokrece njegove nerve, budi mastu; sveta ljubav hladi krv, umiruje dusu i telo, privlaci unutrasnjeg coveka na molitveno tihovanje, pogruzava ga u opijenost smirenjem i duhovnom sladoscu.

Mnogi podviznici koji su prirodnu ljubav primili kao Bo-zansku, raspalili su svoju krv i mastu. Stanje raspaljenosti veoma lako prelazi u stanje besomucnosti. Nalazeci se u stanju raspaljenosti i besomucnosti mnogi su smatrali da su ispunjeni blagodacu i svetoscu, pa su tako bili nesrecne zrtve samoobmane.

Tvrdo znaj da je ljubav u Bogu najvisi dar Duha Svetoga, a covek samo moze da cistotom i smirenjem pripremi sebe za primanje tog velikog dara, koji menja um, srce i telo.

Uzaludno se trudimo, besplodno i stetno, kada trazimo da pre vremena u sebi otkrijemo uzvisene duhovne darove: njih u svoje vreme daruje milosrdni Bog onima koji postojano, trpeljivo i smireno ispunjavaju jevandjelske zapovesti. 1. 127-130

Neki kad procitaju u Svetom Pismu da je ljubav najuzvisenija medju dobrodeteljima [vrlinama], da je ona – Bog, pocinju da se trude kako bi istoga casa u svome srcu razvili osecanje ljubavi i time prozimaju sve svoje molitve, misli o Bogu i dela.

Bog se odvraca od ove neciste zrtve. On od ljudi zahteva ljubav, ali istinsku ljubav, duhovnu i svetu, a ne izmisljenu, telesnu, uprljanu gordoscu i sladostrascem. Boga je nemoguce drugacije voleti, nego srcem ociscenim i osvecenim Bozanskom blagodacu. Ljubav prbma Bogu je dar Boziji, ona se izliva u duse istinskih slugu Bozijih delovanjem Duha Svetoga. Naprotiv, ona ljubav koja spada u nase prirodne osobine, nalazi se u stanju povredjenosti grehom koje obuhvata citav ljudski rod, celokupno bice svakog coveka, sve oso-bine svakog coveka. Uzalud cemo stremiti sluzenju Bogu i sjedinje-nju sa Bogom tom ljubavlju! On je svet i pociva samo u svetima. On je nezavisan – besplodni su ljudski napori da primi Boga u sebe, kada nema blagovoljenja Bozijeg da obitava u coveku, iako je covek – bogosazdani hram, stvoren sa ciljem da Bog obitava u njemu. Taj hram se nalazi u stanju zalosne zapustenosti i pre no sto bude osvecen potrebna mu je obnova.

Prevremena teznja covekova da razvije u sebi osecanja ljubavi prema Bogu vec predstavlja samoobmanu. Ona ce odmah udaljiti coveka od pravilnog sluzenja Bogu i dovesti do razlicitih zabluda, a okoncace se povredom i pogibijom duse. 2. 52-53

Stepen nase ljubavi prema Bogu narocito jasno vidimo prilikom molitve, koja sluzi kao izraz ove ljubavi i u otackim delima je sasvim pravilno nazvana ogledalom duhovnog napretka. Kada prilikom molitve stalno upadamo u rasejanost – to sluzi kao pokazatelj da se nase srce nalazi u ropstvu zemaljskih strasti i briga koje mu ne dopustaju da se u potpunosti ustremi ka Bogu i prebiva sa Njim. Pazljiva molitva pokazuje da je nase srce raskinulo niti privezanosti za svet te da se stoga vec slobodno usmerava ka Bogu, da se priljubljuje uz Boga, da se navikava na Boga. Prelazak sa rasejane na pazljivu molitvu, ili od ljubavi prema svetu ka ljubavi prema Bogu zahteva mnogo vremena, mnogo truda i napora, mnogo pomo-ci. Potrebna je pomoc posta, potrebna je pomoc celomudrenosti i cistote, potrebna je pomoc nesticanja, pomoc vere, smirenja, milosti, pomoc Bozanske blagodati. Uz zajednicko dejstvo svih pomenu-tih potpora srce uspeva da se otrgne od ljubavi prema svetu; oslobodjen nevidljivih okova pada i ogrehovljenosti, covek se citavim svo jim bicem ustremljuje ka Bogu. Poznavsi uzvisenost i blazenstvo tog stanja, on se trudi da sto cesce prebiva u njemu. Ljubav Bozija mu opitno dokazuje svoje prisustvo u njemu, a on svoju ljubav prema Bogu dokazuje pazljivom i postojanom molitvom, koja nije razbijena pomislima o predmetima i delima prolaznog sveta. 4.260-261

Ljubav prema bliznjem

Iz ucenja otaca znamo da postoje dve vrste ljubavi prema bliznjem: ljubav prirodna i ljubav jevandjelska, ili u Hristu. Prirodna je u nama zasadjena prilikom stvaranja, te stoga postoji u svakom coveku. Ona je, kao i druga dobra svojstva, povredjena padom, ili pra-roditeljskim grehom; zato je u svakom coveku podvrgnuta vecim ili manjim, kratkotrajnijim ili dugotrajnijim promenama. Hristos, Koji je na cudesan nacin iscelio sve nase neduge, isceljuje i povredjenu ljubav: On zapoveda da u ljudima ljubimo Njega – Gospoda. Time ljubav uzvodi na najvisi stepen revnosti, daruje joj cistotu, duhovnost, svetost – i plamenom ljubavi u Hristu gasi haoticni i dimni plamen telesne ljubavi koja je pomesana i sastavljena od imaginarne, nepostojece naslade i zestokog, ubistvenog mucenja. Osecanje duhovne ljubavi vodilo je pero svetog Jovana Lestvicnika kada je napisao: “Ljubav prema Bogu gasi ljubav prema roditeljima i drugima bliskim po telu; onaj ko kaze da ima i jednu i drugu ljubav, obmanjuje sebe”. On je takodje rekao: “Vatra se vatrom gasi, to jest tele sna ljubav Bozanskom ljubavlju”. Kada pazljivo pogledamo sebe, s Bozijom pomocu uvidecemo da u najboljem slucaju imamo prirodnu ljubav, a jevandjelsku tek treba da steknemo. 6. 153

Ukazuj postovanje bliznjem kao obrazu Bozijem – postovanje u dusi, nevidljivo za druge, koje je ocigledno samo tvojoj svesti. Neka tvoje delovanje tajanstveno odgovara tvome dusevnom raspolozenju.

Ukazuj postovanje bliznjem ne praveci razliku prema uzrastu, polu, stalezu – i u tvome srcu postepeno ce poceti da se javlja sveta ljubav.

Uzrok te svete ljubavi je – ne telo i krv, ne culna privlacnost, nego – Bog.

Oni koji su liseni slave hriscanstva, nisu liseni druge slave dobijene prilikom stvaranja: da su – obraz Boziji.

Ako obraz Boziji bude bacen u strasni adski plam, ja i tamo treba da ga postujem.

Sta me se ticu plamen i ad! Tamo je po sudu Bozijem gurnut obraz Boziji; moje je da sacuvam postovanje prema obrazu Bozijem i da time sebe sacuvam od ada.

I slepom, i gubavom, i umno poremecenom, i detetu na grudima, i razbojniku, i neznaboscu ukazi postovanje kao obrazu Bozijem. Sta se tebe ticu njihove slabosti i nedostaci! Pazi na sebe, kako ti ne bi imao nedostatak u ljubavi.

Ukazi postovanje Hristu u hriscaninu, Hristu Koji nam je za pouku rekao i opet ce reci prilikom resavanja nase vecne sudbine: Kad uciniste jednome od ove Moje najmanje brace, Meni uciniste (Mt. 25,40).

Obracajuci se svome bliznjem, imaj na umu ovu izreku Jevandjelja i postaces miljenik ljubavi prema bliznjem. Miljenik ljubavi prema bliznjem ulazi njome u ljubav prema Bogu.

Ali ako mislis da ljubis Boga, a u tvome srcu zivi neprijateljsko raspolozenje makar i prema jednom coveku, onda se nalazis u zalosnoj samoobmani. Ako ko rece: Ljubim Boga – veli sveti Jovan Bogoslov – a mrzi brata svoga, laza je… I ovu zapovest imamo od Njega: Koji ljubi Boga, da ljubi i brata svoga (1. Jn. 4,20-21). 1. 125-126

Za ponizavanjem bliznjeg sledi gubljenje ljubavi. Gubljenje ljubavi je obelezje primanja demonskih pomisli, kao sto je obelezje primanja semena blagodati – umnozavanje ljubavi prema bliznjem. 6.225

Prepodobni avva Dorotej, govoreci o ljubavi prema bliznjem, poredi podviznike Hristove sa linijama koje idu od oboda kruga prema njegovom centru… Sto su blize centru, to su blize jedna drugoj. I podviznici Hristovi, sto se vise priblizavaju Bogu, to su blize jedan drugome u istinskoj ljubavi. 6. 429-430

Jevandjelje zapoveda ljubav prema neprijateljima: sveti oci hvale ljubav koja je prema svima jednaka. Zar ljubavi prema bliznjem ne treba da bude strano svako pravljenje razlike? Eto o cemu sada hocu da vam govorim. Hteo bih da vam o tom predmetu kazem ne moju, nego Boziju rec: neka mi milosrdni Bog podari tu rec.

Razumem samo onu ljubav, koja deluje po svestenim zapovestima Jevandjelja, u njegovoj svetlosti, ljubav koja je i sama – svetlost. Drugu ljubav ne znam i ne priznajem. Ljubav koju uzdize svet, koju ljudi smatraju za svoju, zapecacena je padom i nije dostojna da se nazove ljubavlju: ona je izopacenje ljubavi. Zato je tako neprijateljski raspolozena prema svetoj i istinskoj ljubavi.

Istinska, sveta ljubav prema Bogu i bliznjem jasno je predstavljena u jevandjelskim zapovestima. Njeno ispravno i neporocno delovanje pokazuje se kroz ispunjavanje jevandjelskih zapovesti. Ko Mene ljubi – rekao je Gospod – zapovesti Moje drzi. U takvoj ljubavi ne moze biti ni mastanja, ni telesnog zara, jer pocetnici izvrsavaju Hristove zapovesti uz prisilu nad sobom, uz takvu prisilu da se ona naziva raspecem, a oni koji su uznapredovali i osetili osenjenost blagodacu, izvrsavaju ih uz snazan osecaj mira Hristovog. Mir Hristov je nekakav fini duhovni hlad; kada se razlije po dusi, dusa prebiva u uzvisenom cutanju, u svestenom mirovanju.

No, isto to Jevandjelje zapoveda da budemo oprezni sa neprijateljima svojim i da im ne verujemo. Eto, Ja vas saljem – rekao je Gospod Svojim ucenicima – kao ovce medju vukove. Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi! A cuvajte se od ljudi jer ce vas predati sudovima i po sinasama svojim tuci ce vas… I svi ce vas mrziti zbog imena Mos (Mt. 10,34-36). Dakle, samo Jevandjelje preporucuje opreznost u odnosu prema neprijateljima i, po mogucstvu, mudro ophodjenje sa njima. Neprijateljstvo proizvodi duh sveta; ono cesto dolazi na mesto telesne ljubavi. Ali i sama telesna ljubav veoma je nalik na neprijateljstvo. Samo potomak starog Ada ma sposoban je za telesnu ljubav i neprijateljstvo; i sto je u njemu zivlji stari covek, to snaznije deluju bolesti kojima je pad porazio ljubav: neprijateljstvo, zavist, ljubomora, telesna ljubav. Sluga Hristov ne moze da bude niciji neprijatelj.

Vidite kako nam Jevandjelje propisuje ljubav prema neprijateljima – ne slepu, ne nerazumnu, nego osvecenu duhovnim rasudjivanjem. Ljubav je – svetlost; slepa ljubav – nije ljubav. Slicno treba reci i o ljubavi prema prijateljima. Jevandjelje zapoveda da to bude ljubav u Hristu, kako bi Hristos bio ljubljen u bliznjem, a bliznji ljubljen kao stvorenje Bozije. Usled te ljubavi u Bogu i radi Boga, sveti ugodnici Boziji imali su ljubav jednaku prema svima, a ljubili su narocito one koji su ziveli blagocestivim zivotom, kao sto je rekao prorok David: Veoma sam postovao prijatelje Tvoje, Gospode. Ucenici su osecali vecu naklonost prema onim nastavnicima u kojima su videli narocito obilje duhovnog poznanja i drugih duhovnih darova. Nastavnici su vise ljubili ona svoja duhovna ceda kod kojih su uocavali narocitu brigu prema dobrodeteljima i narocito delovanje blagodati Bozije. Takva ljubav, koja odaje duzno postovanje ljudima prema stepenu njihove poboznosti, ujedno je i prema svima jednaka, jer je u Hristu i u svima ljubi Hrista. Jedan sasud prima vise tog duhovnog blaga, a drugi – manje. Ali blago je – jedno! 6. 449-453

Ljubav hriscanina prema Bogu je ljubav prema Hristu (1. Jn. 2,23), a ljubav prema bliznjem je ljubav prema Hristu u bliznjem: zavolevsi bliznjeg, zavolevsi ga u Gospodu, to jest po zapovestima Gospodnjim, mi sticemo ljubav prema Hristu, a ljubav prema Hristu je ljubav prema Bogu. Savez ljubavi Bozije sa ljubavlju prema bliznjem najbolje je predstavljen u poslanicama svetog apostola i jevandjeliste Jovana Bogoslova. Prema njegovom ucenju, nemoguce je zavoleti Boga, a da se prethodno ne zavoli brat. Ljubav prema bratu sastoji se u ispunjavanju zapovesti Gospodnjih u odnosu na njega (2. Jn. 1,6).

Isto ucenje objavljuje i sveti nastavnik monastva, prepodobni Antonije Veliki, koji je govorio: “Od bliznjeg zavise i zivot i smrt (duse). Dobijajuci brata, dobijamo Boga; sablaznjavajuci brata, gresimo protiv Hrista”. Prepodobni Jovan Kolov, jedan od najvecih otaca egipatskog Skita, rekao je: “Ne moze se podici dom ako se pocne odozgo, nego gradnju treba zapoceti od temelja i podizati uvis”. Upitali su ga: “Sta znaci temelj”. Odgovorio je: “Temelj je nas bliznji: treba da ga zadobijemo i pocnemo od njega. Na njemu pocivaju sve zapovesti Hristove”. Prepodobni Marko Podviznik: “Nemoguce je spasiti se drugacije, nego kroz bliznjeg”. Slicno rasudjuju i uce svi Sveti Oci; to je opste hriscansko ucenje, ucenje Crkve, ucenje Hristovo.

Obrati paznju na zadobijanje ljubavi prema bliznjem, kao na osnov tvoga zivota… Zavoli bliznjeg prema uputstvu jevandjelskih zapovesti – nikako ne prema strasti tvoga srca. Ljubav koju je Bog zasadio u nasu prirodu povredjena je padom i ne moze ispravno da deluje. Nikako joj ne dopustaj da deluje! Njeno delovanje liseno je neporocnosti i mrsko Bogu, kao oskvrnjena zrtva! Plodovi njenog delovanja su pogubni i ubistveni za dusu. Bliznjeg zavoli na slede-ci nacin: ne gnevi se na njega i ne zlopamti; ne dozvoljavaj sebi da govoris bliznjem bilo kakve prekorne, uvredljive, podsmesljive ili zajedljive reci; cuvaj mir sa njim koliko god mozes; smiravaj se pred njim; ne sveti mu se ni direktno ni indirektno; u svemu u cemu mozes da mu popustis – popusti mu; oduci se od protivrecenja i sporenja, odbaci ih kao obelezja gordosti i samoljublja; govori dobro o onima koji te ogovaraju; za zlo plati dobrim; moli se za one koji ti priredjuju razlicite patnje, uvrede, iskusenja i gonjenja (Mt. 5,21-48). Nikako, ni pod kojim izgovorom, nikoga ne osudjuj, cak i ne sudi ni o kome je li dobar ili los, imajuci pred ocima onog jedinog loseg coveka za koga treba da odgovaras pred Bogom – sebe. Prema bliznjima postupaj onako kako bi zeleo da postupaju prema tebi (Mt. 7,1-12). Iz dubine srca otpustaj i prastaj ljudima njihova sagresenja protiv tebe, kako bi i Otac Nebeski tebi oprostio tvoja bezbrojna sagresenja, tvoj strasni grehovni dug, koji moze zauvek da te gurne i zatvori u adske tamnice (Mt. 18,23-35). Nemoj da se vezujes, narocito ne bludnom strascu, za tvoga bliznjeg; pod bliznjim se podrazumeva ne samo muski, nego i zenski pol. Ako pak ustreljen djavoljom strelom ipak neocekivano budes zarazen, nemoj da klones duhom, znajuci da mi u sebi nosimo sposobnost da se zarazimo svakojakim strastima, sto se dogadjalo i velikim svetiteljima; iz sve snage se potrudi da se izlecis. Na kraju: ne povredjuj svoga brata mnogorecitoscu, praznoslovljem,  bliskoscu i slobodnim ophodjenjem s njim. Tako se drzi u odnosu prema bliznjem, pa ces naci i zadobiti Bogom zapovedjenu i Bogu ugodnu ljubav prema njemu; njome ces sebi otvoriti ulaz u ljubav Boziju. 5. 87-89

Ljubav prema neprijateljima

Srce koje je zarazeno zlobom i nesposobno za ljubav prema neprijateljima zapovedjenu Jevandjeljem treba leciti onim sredstvima na koja je ukazao Gospod: treba se moliti za neprijatelje, i nikako ih ne osudjivati i ne ogovarati, nego govoriti dobro o njima, a po mogucstvu i ciniti im dobro. Ta dela gase mrznju kada se raspali u srcu, drze je stalno obuzdanom i znacajno je slabe. No, potpuno iskorenjivanje zlobe savrsava se Bozanskom blagodacu. 1. 510

Verom su sveti zadobili ljubav prema neprijateljima; oko uma, prosveceno verom, neuklonjivo gleda u Boga i Njegov Promisao, pripisujuci tom Bozanskom Promislu sve spoljasnje dogadjaje.

Dusa prima iskusenja kao lecenje svojih bolesti i blagodari Lekaru – Bogu. Kada se iskusenja posmatraju tako, onda ljudi i druga orudja iskusavanja ostaju po strani, kao sredstva. Nema protiv njih ni zlobe, ni neprijateljstva! Dusa koja proslavlja Sazdatelja i blagodari Nebeskom Lekaru opijena neopisivim osecanjima pocinje da blagosilja orudja svoga izlecenja. 1. 176

Nemoj da zamrzis ni onoga ko te klevece, ni onoga ko ti se ruga, ni pljackasa, ni ubicu: oni te raspinju sa desne strane Bogu, po nedokucivom Promislu Bozijem, kako bi ti, od srca i ubedjeno, u molitvi Gospodu mogao da kazes: “Ono sto sam zasluzio po delima primam, seti me se Gospode u Carstvu Tvome”. Nevolje koje se pustaju na tebe treba da shvatis kao svoju neiskazivu srecu i dokaz Bogoizabranosti, pa da se najtoplijom molitvom pomolis za svoje dobrotvore, za one preko kojih dobijas tu srecu i cijim rukama bivas otrgnut od sveta i umrtvljen za njega, cijim se rukama uznosis Bogu. Oseti milost prema njima, slicnu onoj milosti koju prema nesrecnom coveku sto se davi u gresima oseca Bog, Koji je Sina Svoga predao kao iskupljujucu Zrtvu za stvorenja neprijateljski raspolozena prema Tvorcu, znajuci da ce se ta stvorenja vecinom podsmevati ovoj Zrtvi i da ce je prenebregavati. Takva milost, koja se prostire do ljubavi prema neprijateljima i izliva se u suznim moljenjima za njih, dovodi do opitnog poznanja Istine. 2. 223

Sveti Makarije Veliki kaze: “Blagodat tako deluje, i umiruje sve sile i srce, da dusa od velike radosti (milosti) postaje nalik nezlobivom detetu, i covek vise ne osudjuje ni Jelina, ni Judeja, ni gresnika, ni mirjanina, nego u sebi cistim okom gleda na sve i raduje se celom svetu, iz sve snage zeli da postuje i ljubi i Jeline i Judeje”. “Cistota srca – rekao je Isak Sirijski – gleda Boga; ona sija i cveta u dusi ne od ljudskog ucenja, nego zato sto ne vidi zlobu ljudsku”. Covek ni zlobu svojih bliznjih nece videti onda kada citav njegov odnos prema bliznjem bude prozet miloscu prema njemu. 2.408-409

Ljubav prema svetu

Oni koji ljube svet, za vreme zemaljskog zivota Bogocovekovog, svoje zlocine krunisali su odbacivanjem Hrista i bogoubistvom (Mt. 23,32); a u poslednja vremena sveta krunisace ih primanjem antihrista i odavanjem bozanske pocasti njemu (Jn. 5,42). Strasna je ljubav prema svetu! Ona se na neprimetan nacin uvlaci u coveka, a kada se uvuce, postepeno postaje njegov surovi i neograniceni gospodar. Ljudi su se postepeno pripremili i stekli dusevno raspolozenje sposobno za bogoubistvo; i sada se postepeno pripremaju, sticuci raspolozenje i karakter koji su u stanju da prime antihrista (2. Sol. 2,7). 5. 308

Sveti Jefrem Sirin – O dolasku Antihrista, o njegovoj vladavini i o Strasnom Drugom Dolasku Gospodnjem

Sveti Jefrem Sirin – O dolasku Antihrista, o njegovoj vladavini i o Strasnom Drugom Dolasku Gospodnjem

Zloba klete Zmije

Spletke Stare Zmije

Licina i pravo lice Svepoganoga

Carobnicke vestine

Strahote Antihristove vladavine

Zloba klete Zmije

Ja, najmanji, gresni, ispunjen prestupima, Jefrem, hocu li biti kadar da iskazem ono sto je iznad mojih snaga? No kako je Spasitelj, po blagosti Svojoj, i neuke naucio premudrosti, a preko njih svuda prosvetio verne, tako ce On i moj jezik uciniti jasnim, bez mane, na korist i (pouku) kako meni samome, koji govorim, tako i svim slusateljima.

Ali, s bolom poceh besedu, i sa uzdisanjem cu govoriti o kraju ovoga sveta, i o onoj najbestidnijoj i uzasnoj Zmiji, koja ce uzbunitisvekoliko podnebesje, i u srca covecija uliti strah, malodusnost i strasno neverje i csiti cudesa, znamenja i zastrasivanja „da bi, ako je moguce, prevarili i izabrane“ (Mat. 24-24), i sve obmanuti laznim znamenjima i prividnim cudesima koja ce uciniti.

Jer, po dopustenju Svetoga Boga, ona: ce dobiti vlast da varasvet, zbog toga sto se svet ispunio bezbozjem i na sve strane se cine uzasi svake vrste. Zato je Precisti Vladika, zbog bezbozja ljudskog. dopustio da svet bude iskusan duhom lazi, jer se tako ljudima prohtelo – da odstupe od Boga i zavole Lukavoga.

Veliki podvig, braco, ceka u ta vremena narocito verne, kada sama Zmija, sa velikom vlascu, bude csnla znamenja i cudesa, kada se u strasnim Prizracima (prividjenjima) bude prikazivapa slicna Bogu, i letela bude kroz vazduh, i kada se svi demoni, slicno Angelima, budu uzneli pred muciteljem. Jer ce se silno oglasiti menjajuci (svoj lik) i beskrajno zastrasujuci sve ljude.

Ko ce se tada, braco, pokazati kao onaj ko je ogradjennepokolebivom verom, kao onaj ko ima u dusi verni znamen – sveti Dolazak Jedinorodnog Sina, Boga nasega, kada sagleda ovu neizrecivu muku odasvud nadolazecu na svaku dusu!?

Jer za tu muku nece biti uopste ni otkuda, ni sa zemlje ni sa mora, ikakve utehe, ni odmora. Uskoro, kada bude video da je citav svet u metezu, da svako bezi da se skrije u planinama, i dok jedni umiru od gladi, da se drugi tope kao vosak od zedji, i da nema nikog da se smiluje, kada video bude da svako lice proliva suze i sa silnom zeljom pita „ima li negde na zemlji reci Bozije“, i cuo odgovor „nigde“, koji ce covek podneti ove dane, ko istrpeti nepodnosivu muku?!

Uskoro, kada bude video pomesane narode, koji ce od krajeva zemlje ici da vide Mucitelja, i pri cemu ce se mnogi pokloniti Mucitelju, u drhatu klicuci: „Ti si nas spasitelj“?!

More se komesa, zemlja sahne, nebesa ne daju kise, rastinje vene, i svi sto zive na istoku zemlje od velikog straha na zapad beze, a oni sto zive na zapadu u drhatu beze na isgok. Bestidni ce, primivsi tada vlast, pospati demone u sve krajeve da smelo propovedaju: „Veliki car javio se u slavi, idite i vidite ga“. U koga ce biti kao dijamant tvrda i otporna dusa, da muzanstveno (hrabro) podnese sve te sablazni? Gde je, kako rekoh, takav covek, koga biproslavljali svi Angeli?

A mene, hristoljubiva i savrsena braco, obuzima uzas pri samom secanju na Zmiju, dok premisljam u sebi o patnji koja ce postici ljude u ta vremena i pomnsljam na to koliko ce se surovom prema ljudskom rodu pokazati ta gnusobnica. i koliko ce vise jos te zlobe imati prema Svetima (pravoslavnim Hriscanima, nap.prir.) koji ce moci da odolevaju njenim prividnim cudesima. Jer ce se tad naci mnogo ljudi blagougodnih Bogu, kojima ce u brdima i pustim mestima biti moguce da se spasumnogim molitvama i placem srca.

Jer Sveti Bog, videci njihove neiskazive suze c iskrenu veru, smilovace im se kao nezni Otac i sacuvace ih tamo gde se budu krili,sve dok svepogana Zmija ne prestane da trazi Svete po zemlji i po moru, smatrajuci da se vec zacarila na zemlji i da su joj svi potcinjeni. I ne shvatajuci svoju nemoc i onu gordost zbog koje je pao, namislice Necastivi da se usprotivi Gospodu u onaj strasni cas kada Gospoddodje s nebesa.

Ipak, dovesce zemlju u smutnju, i sve preplasiti laznim carobnickim znacima. U vreme, kada Zmija dodje, nece biti mira na zemlji, bice velika muka, metez, nered, smrt i glad u svim krajevima. Jer je Sam Gospod nas Bozanstvenim ustima izrekao da takve nevolje „nije bilo od pocetka Bogom stvorenog sveta“ (Marko 13-19).

Kako onda mi gresni da predstavimo tako preveliku, cak neizrecivu nevolju, kada ju je tako nazvao Bog? Neka svako sa paznjom zaustavi svoj um na onim svetim recima Gospoda i Spasitelja, naseg koja kazu da On, po blagosti Svojoj, zbog prevelike muke i nuzde, zeli da skrati dane nevolje opominjuci nas i govoreci: „Molite se Bogu da bezanje vase ne bude u zimu il u subotu!“! (Mat. 24-20); i jos: „Bdite jednako“ i neprestano „molite se Bogu da budete kadri uteci od svega ovoga sto ce se zbiti, i, stati pred Boga“ (Luka 21-36); jer je vreme blizu.

I svi smo mi podvrgnuti ovoj nevolji, ali cemo neprestano, sasuzama n molitvama, dan i noc pripadati k Bogu, da bi smo se gresni spasli. Ko ima skrusenja i suza, taj u molitvama nek moli Gospoda da ga izbavi velike nevolje koja ce doci na zemlju, i da uopste ne vidi samu Zver, a takodje ni da ne cuje kakve ce na raznim mestima bivati strahote, zemljotresi, glad, i razlicite smrti nazemlji.

Neophodna je zato dusa muzanstvena, sposobna, da tako kazem, da kormilari svojim zivotom usred ovih sablazni. Ko se pak, pokaze, makar i najmanje, kao lenjivac, njega ce lako savladati i obuzeti znamenja lukave i pokvarene Zmije, a takav ce se na Sudu pokazati neopravdan, jer je sam, dobrovoljno, poverovao Mucitelju. Mnogo nam je molitava i suza potrebno, ljubljeni, da bnsmo postojano stajali u iskusenjima. Mnogo ce obmana prirediti Zver, jer ce on. bogoborni, pozeleti sve da pogubi.

Spletke Stare Zmije

Poslusajte, hrnstoljubiva braco moja, sta je on ucinio u pustinji, sa Izrailjom izasavsim iz Epsta, kako se lukavo on, Kleti i Svepogani, i podmuklo dovzo da ih sve uvuce u najtezi greh.

Ubacio je misao Valaamu da pruzi najzlobniji savet Valaku, caru mediamskom, da gradske zene uvede u kolibe i ulovi njima Izrailjce,okrenuvsi nh bludu i idolskom zrtvoprinosenju, da bi ih na kraju satro Bog, kao bezboznike, kad svi budu bludnicili s ovim zenama kao beslovesni. I postavi car zene javno pred narodom i trpeze pred vratima s levanicama i zrtvama, sve uvlaceci u smrt, da bi oni koji hoce da cine blud s ovim necistim zenama prvo zrtvovali levanice (idolima, nap.prir.), a potom usli u kolibe, jer zene nisu nista drugo trazile od Izrailaca, nego su svakoga ko im dolazi prinudjavale daprinese zrtvu.

I knezevima car ponudi kceri knezevske, i bogatima kceri bogataske, a svom ostalom narodu mnostvo zena iz prostog naroda, da bi ih sve zajedno ulovio u smrt, i da se bogatas ne zgadi siromasne, a knez neke kceri prostog coveka. Vidis li delo nepravde, spletku lukavu! Kako svima iskopa jamu pogibelji za smrt! Vide li ko od vas kada tako bestidno delo – blud naoruzan dvoseklim macem? Jer su dvostruko strasnom smrcu unistavale zene one, koji im ulazahu,nagoneci ih da prinose zrtve (idolima, nap.prir.) i bludnice.

Ovom ce istom nacinu pribeci Mucitelj, da bi postigao da svi ponesu na sebi pecat Zveri, kad u svoje vreme, pri hraju sveta, dodje on da svakog obmane znacima, da jedino na takav nacin mognu da kupe sebi hranu n sve sto im je potrebno. Radi ostvarenja ovoga postavice u narodu staresine. Obratite paznju, braco, na izuzetnoopaku zamku Zveri, na podmuklost njenoga lukavstva: pocinje od stomaka, da bi covek, doveden do granice izdrzivosti nedostatkom hrane bio prinudjen da primi njen pecat.

A svoj pecat gnusni stavljace ne na bilo koji deo tela, nego na desnu ruku covekovu. A takodje, stavljace svoj necastivi znak i na celo, da covek ne bude u mogucnosti da se desnom rukom osenjuje znamenjem Hrista Spasitelja nasega, a takodje i da ne bi mogao da stavi sebi na celo, bez sumnje, strasno i sveto Ime Gospodnje i slavni i stgrasni Krst Spasiteljev.

Jer zna ovaj nesrecnik da ce Krst Gospodnji, ako bude na onome na kome upisan, razrusiti njegovu silu. I zbog toga ce postavljati pecat na desnoj ruci coveka, jer ona zapecacuje Krstom sve udove nase, a na slican nacin n celo na svom vrhu nosi Spasiteljea znak, kao sto svecnjak nosi izvor svetlosti. I tako, braco moja, svim vernim i snaznim hristoljubivim ljudima predstoji tezak podvig, da ni jednom ne pokleknu do smrtnoga casa, i ne iznemognu, kada Zmija bude upisivala svoj pecat umesto Krsta.

Jer ce se na sve nacine starati da Ime Gospoda i Spasitelja – ovo Svesveto i Precisto Ime – uopste ne bude spominjano u vremenu Zmije. A cinice ovo u nemoci, bojeci se i drhcuci rd Svete Sile Spasiteljevog Imena. Jer, ko se ne zapecati, njenim pecatom, nece biti plen njene obmane – od takvoga nece odstupiti Gospod, vec ce prosvetljavati njegovo srce i privuci ga k Sebi.

Buduci ubrojani medju Svete, hristoljubnvi i verni, sa suzama vas preklinjem i savetujem ja zalosni, ne dajmo se lako uloviti od strane Neprijatelja, bolje reci bivajmo neuhvatljivi Silom Krsnom. Neizbezni podvig vec je pred vratima. Svi uzmimo na sebe stit vere saljubavlju pocrpimo sa Bozanstvenoga Istocnika (Izvora) spasonosna za duse nase nadanja.

Mislim, ljubljena braco, na Nestvorenu Jednosustnu Trojkcu, ovaj Istocnik, Koji je izvor zivota. Ako je dusa nasa ogradjena takvim oruzjem, onda je Zmija pobedjena. Pri svemu tome, duzni smo moliti se da „ne padnemo u napast“, i „beg nas da ne bude u zimu“. I tako, budite spremni, kao verne sluge, koje vole svoga Gospodara i ne prihvataju drugoga. Jer ce ovaj zlocestivi i uzasni lopov doci iznenada, u svoje vreme, s namerom da ukrade, pokolje i pogubi izabrano stado istinitog Pastira.

On ce uzeti na sebe spoljasnji vid istinitoga Pastira, kako bi obmanuo ovce od stada. No oni koji dobro poznaju Sveti Glas istinitog Pastira, istog casa ce prepoznati obmanjivaca, zbog toga sto glas zlocestivoga ni malo ne lici na glas istinitog Pastira, i ispunjen je zlobom – to je pritvorni glas lopova, pa ubrzo postaje jasno kakav je on. Pobrinimo se sada da saznamo, kao drugo, u kakvom ce liku doci na zemlju bestidna zmija.

Spasitelj, zeleci da spase ljudski rod, rodio se od Djeve, kao covek, pobedio djavola svetom Silom Svoga Bozanstva, i bio krotak i smeran (smiren) na zemlji, da bi nas uzveo sa zemlje na nebo. Ovaj isti Bog, Koji je stvarno i istinski bio zacet, vaplotio i rodio se po telu nasem od Svete Djeve, krsnim Svojim stradanjem spasavsi sve, i dao je Zapovesti. On ce opet doci u poslednji dan, da sudi zivima i mrtvima, i svim pravednima i bezboznima dace po delima njihovim, kao pravedni Sudija.

Licina i pravo lice Svepoganoga

Znajuci ovo – da ce Gospod opet doci sa neba u Slavi Bozanstva – zamislio je Neprijatelj da sam uzme privid Njegovog dolaska i tako obmane sve. Ali nas Gospod na lucezarnim ce oblacima doci na zemlju poput strasne munje. Nece tako, nece na svetlim oblacima, doci nazemlju Neprijatelj, jer je on prestupnik.

Uistinu, njegovo orudje ce se roditi od neciste zene, i nece se on sam (djavo) vaplotiti, nego ce kao njegova slika doci Svepogani (Antihrist), kao lopov, da bi sve obmanuo: doci ce pritvorno kao pobozan, gradeci se smiren i krotak, kao neko ko mrzi – kako ce govoriti o sebi – nepravdu, gnusa se idola, postuje poboznost, dobar,skroman, izuzetno pristojan i lepog izgleda, veoma postojan, prema svima ljubazan, uvazavajuci narocito narod judejski, jer ce Judeji ocekivati njegov dolazak.

Pri svemu tome, imace veliku moc da cini cudesa, znake i zastrasivanja, koristeci se lukavstvima kako bi svima ugodio, i da bi ga sto pre zavoleo prost narod. Nece primati poklone, ni govoriti gnevno, niti izgledati mracan i ljut, nego ce uvek biti umiljat. Prema tome,blagim izgledom ce zavaravati svet, dok se ne zacari. Jer kad mnogi narodi i sgalezi uvide takve vrline, savrsenstva i moci. sve ce u isti mah obuzeti ista misao, i sa najvecom radoscu ce ga postaviti za Cara, govoreci jedan drugome: „Gde cemo jos naci coveka takodobrog, pravednog?“

Vise od svih proslavice ga i obradovati se njegovom carevanju narod bogoubica – Judeji. Zbog toga ce i on, starajuci se o njima, kao da ih pretpostavlja drugima, podici ponovo njihov Hram.

Tokom carevanja na zemlji ove Zmije, narodi ce od sveg srcapostati njegovi saveznici. Edom, Moav, a takodje i Amorejci, s radoscu ce mu se pokloniti, kao zakonitom caru, i bice medju prvim njegovim pobornicima.

Ubrzo potom, ucvrstice se njegovo carstvo, i s gnevom ce poraziti trojicu velikih careva.

Carobnicke vestine

Zatim ce se ova Zmija pogorditi u srcu preko svake mere i izrigati svoju gorcinu: bljujuci smrtonosni otrov sa Siona, izazvace pometnju u vaseljeni, podici ce njene krajeve, sve ce pritisnuti, oskvrnivsi mnoge duse, postupajuci vec ne kao covek dobronameran, brizan, ljubazan, vec u svakoj prilici surov, zestok, gnevljiv, razdrazljiv, nagao, divalj, strasan, odvratan, mrzitelj, mrzak, ljut, lukav, pogubak, bestidan, u svom svirepom bezumlju pokusavajuci da citav rod smrtnika sunovratiu okean bezbozja, proizvodeci velike znake i mnogobrojne pretnje, prikazujuci sve ovo lazno, a ne istinski.

Na taj nacin Mucitelj ce premestati brda, u laznom prizraku(prividjenju), a ne stvarno. U prisustvu mnogobrojne gomile, sastavljene od raznih naroda i staleza, koja ce ga slaviti zbog nezamislivih cudesa, silovito ce se oglasiti od cega ce se potresti mesto na kome je sabran narod pred njim, i drsko ce kazati: „Poznajte svi narodi veliku moc moje vlasti.

Evo, pred svima vama naredjujem ovoj velikoj planini, koja stoji pred nama, da, na moju rec, sa mora dodje ovamo k nama”. I reci ceNecisti „Naredjujem ti, dodji sada ovamo kroz more“. I na oci gledalaca, brdo ce poci, u stvari nimalo se ne pomjerajuci iz svojih osnova. Jer, sto je u pocetku stvaranja utemeljio i postavio Svevisnji Bog, nece biti pod vlascu ovog najgnusnijeg, vec ce on poceti daobmanjuje svet magijskim carolijama.

Takodje, drugom brdu, koje lezi u dubini velikog mora, u vidu veoma velikog ostrva, naredice da sidje sa svoga mesta i na zadovoljstvo gledalaca izadje na kopno, na lepu obalu. Iako se ostrvo uopste nece pomaci iz mora, opet ce se cnniti da je ono brdo, koje stoje na kopno. I jos ce ova Zmija rasiriti ruke i dozvati mnostvo gmnzavaca i ptica.

Na slican nacin stupice na nebo i poci po njemu kao po zemlji, asve to bice samo prividjenje. I mnogi ce poverovati i proslaviti ga, kao silnog Boga.

Ali onome ko ima Boga u sebi bice bistre oci srca, i iskrenom verom jasno ce videti i prepoznati ga. Svako, ko nosi u sebi strah Boziji i kome su ciste oci srdacne, tacno ce znati da se ni brdo nije pokrenulo sa svoga mesta, niti je ostrvo prelazilo iz mora na kopno.

Strahote Antihristove vladavine

Tada ce gorko zaplakati svaka dusa: Tada ce svi uvideti da ih neizreciva muka progoni i danju i nocu, i nigde nece naci hrane da utole glad. Jer ce surovi nadzornici biti postavljenn na onom mestu, i samo onome ko ima na celu ili desnoj ruci zig Mucitelja, bice biti dozvoljeno da kupi sebi malo hrane, kakva se nadje. Tada ce deca umirati u krilu majki, umirace majka nad svojim cedom, umrece tako i otac sa zenom i decom nasred trga i nece biti nikoga da ih sahrani i polozi u grob.

Od mnostva leseva na ulicama svuda ce se siriti smrad koji ce grozno muciti zive. S bolom i uzdisanjem reci ce svak jutrom: „Kad ce vece, da se odmorimo?“. Kad nastupi vece, s najgorcim suzamagovorice u sebi: „Hoce li skoro svanuti, da se izbavimo od ove muke koja nas je snasla?“. Ali nece biti gde da se bezi ali skrije, jer ce sve biti u metezu, i more i kopno – strah i uzas na moru, strah i uzas na zemlji.

Mnogo zlata i srebra i svilene odece nikome nece biti od koristi u vreme ove muke, nego ce svi ljudi blazenim zvati mrtve, pokopane pre no je na zemlju dosla ova velika beda. I zlato i srebro valjace se poulicama, rasuto, i niko ga se nece doticati jer ce svima omrznuti. Svi ce hitati da beze i sakriju se, ali se nigde nece moci skloniti od stradanja; naprotiv, pri svoj muci, gladi i strahu, ujedace ih divlje zveri i otrovni gmizavci.

Strah iznutra, spolja trepet; danju i nocu lesevi na ulicama. Zadah na ulicama, zadah u domovima; glad i zedj na ulicama, glad i zedj u domovima; glasovi zapomaganja na ulicama, glasovi zapomaganja u domovima; larma na ulicama, larma po domovima. Ridajuci se susrecu jedan s drugim otac sa sinom i sin sa ocem, i majka s kcerkom. Na ulici, prijatelj s prijateljem, zagrlivsi se, skoncava zivot; brat zagrlivsi brata, umire.

Uvenuce lepota lika svakog tela, i ljudi ce izgledati kao mrtvaci. Uvelo je svako telo i zelja covecija. Oni koji su poverovali ljutoj zveri i primili na sebe bezbozni znak Necistog, pristupice tada k njemu zajedno, i s bolom reci: „Daj nam da jedemo i pijemo, jer propadamo muceni gladju, i oteraj od nas otrovne zveri“.

I taj bedni, nemajuci mogucnosti da to ucini, s puno ce mrznje dati odgovor, govoreci: „Odakle, ljudi, da vam dam da jedete i pijete? Nebo ne da zemlji kise, a zemlja ne daje zetve i plodova“. Narodi ce, slusajuci to, zaridati i liti suze, nemajuci utehe u svom jadu, a pri svemu tome, jos jedna neizreciva muka pridodace se njihovoj patnji, naime to sto su tako brzopleto poverovali Mucitelju. Jer on, bednik, nece moci da pomogne ni samome sebi, a kako tek da ukaze milostnjima?

U to vreme velika ce biti oskudica od mnogih strahota koje ce priciniti Zmija, i veliki strah od zemljotresa, huke mora, od gladi p zedji i napada zveri.

I svi koji su primili pecat Antnhristov i poklonili se Antihristu kao blagome Bogu, nece imati nikakvog udela u Carstvu Hristovom, nego ce zajedno sa Zmijom biti baceni u pakao.

Blazen je onaj ko se pokaze celosno svetim i vernim, kome je srce nesumnjivo predano Bogu, jer ce hrabro odbiti sve predloge Zmije, odolevajuci i mucenjima i carolijama njennm.

No pre nego sto se ovo desi, Gospod ce po milosrdju svome poslati Iliju Tesvicanina i Enoha, da oni ljudskom rodu objave bogopostovanje, hrabro propovedajuci svima istinsku poboznost, uceci ih da ne veruju Mucitelju iz straha, vapijuci i govoreci: „To je laz, oljudi! Niko neka ni malo ne veruje, neka se niko ne povinuje bogoborcu! Neka nikoga od vas ne obuzima strah, jer ce on uskoro postati nemocan. Evo, Sveti Gospod ide s neba da sudi svima koji poverovase njegovim znacima“.

Uostalom, nece ni tada biti mnogo onih koji ce hteti da poslusaju i poverovati Prorocima. Spasitelj cini ovo da bi pokazao Svoje neiskazivo covekoljublje, pa se ni u to vreme nece ostaviti rod ljudski bez propovedi, kako bi svi bili odgovorni na Sudu.

Mnogi od Saetih, koji se tada uopste nadju, kad dodje Necastivi, ronice reke suza Svetome Bogu da ih izbavi od Zmije i hitajuci veoma pobeci ce u pustinje, da bi se, posipajuci prah i pepeo po glavama svojim, u velikom smirenju molili dan i noc.

I bice im ovo darovano od Svetoga Boga: Blagodat Njegova odvesce ih na za ovo odredjena mesta, i spasce se, skrivajuci se u raselinama zemaljskim i pustinjama, ne videci znake i pretnjeAntihristove, jer ce se onnma koji imaju duhovno znanje bez truda jasno otkriti dolazak Antihrista.

A kome je um prikovan za svetovne stvari i ko ljubi zemaljsko,tome ovo nece biti jasno, jer ko je vazda u okovima dela zitejskih, ako i cuje, nece verovati i naljutice se na onoga koji mu bude govorio. A Sveti ce se osnaziti – jer ce odbaciti svaku brigu o svome zivotu.

Zaplakace tada sve – zemlja i more, zaplakace vazduh, a s njima i divlje zveri i ptice nebeske; zaplakace brda i doline i drvece na poljima; zaplakace i svetila nebeska zbog roda covecijeg, jer se svi otudjise od Svetoga Boga i poverovase lazi, primivsi na sebe, umesto Zivotvornoga Spasiteljevog Krsta znak odvratnoga bogoborca. Zaridace zemlja i more, jer ce se u jednom trenu prekratiti glas psalama i molitava sa usana ljudskih; zaplakace gorkim placem sve Crkve Hristove jer nece biti bogosluzenja i Prinosenja.

Po isteku tri i po godine vlasti i delovanja Necistoga, kada se ispune sve sablazni na zemlji, doci ce, najzad, kako je receno, Gospod, slicno munji koja bljesti s neba, doci ce Sveti, Precisti, Strasni i Slavni Bog nas, sa neuporedivom slavom, a kao prethodnica Njegova, cinovi Angela i Arhangela, svi kao plamen ognjeni i reka sa strasnim hukom, puna ognja, Heruvimi s oborenim ocima i Serafimi leteci i skrivajuci lica i noge krilima ognjenim i s trepetom pozivajuci: „Ustanite, upokojeni, dosao je Zenik!“.

Otvorice se grobovi i u trenu oka probudice se sva pokolenja i ugledati svetu lepotu Zeniha, a bezbrojna mnostva i hiljade hiljada Angela i Arhangela, nebrojene vojske, obradovace se velikom radoscu! Sveti i Pravedni i svi oni koji nisu primili zig Zmije i Necastivoga bice radosni. Mucitelj i svi demoni, koje svezu Angeli, kao i svi koji su primili zig njegov, svi bezbozni i gresni, vezani ce biti izvedeni pred Sud.

I Car ce ih osuditi vecnom osudom na oganj neugasivi. Svi oni koji ne primise zig Antihristov i svi koji se skrivahu u pustinjama, obradovace se sa Zenikom u vecnom i nebeskom Dvoru sa svima Svetima u beskonacne vekove vekova.

Amin.