Sveti Ignjatije Brjančaninov – O ljubavi

Sveti Ignjatije Brjančaninov – O ljubavi

Sveti Ignjatije Brjancaninov

O Ljubavi

1. Ljubav duhovna

2. Ljubav prirodna

3. Ljubav prema Bogu

4. Ljubav prema bliznjem

5. Ljubav prema neprijateljima

6. Ljubav prema svetu

Ljubav duhovna

Sve ljude treba predati Bogu. Tome nas uci i Crkva; ona kaze: “Sami sebe, jedni druge i sav zivot svoj Hristu Bogu predajmo”. Ko preda sebe i sve Bogu, taj moze da umre za svet, a bez te smrti u covekovoj dusi ne moze da zasija duhovno ozivljenje. Ako ostanes veran Bogu i mrtav za ljude, onda ce se, kad dsfe vreme, u tvojoj dusi pojaviti duhovna riznica i videces vaskrsenje svoje duse dejstvom Duha. 6. 330

Svetu ljubav prema bliznjem sacuvace onaj ko sa njim ima opstenje Boga radi; sacuvace je i onaj ko se Boga radi udaljava od takvog opstenja. Nasa priroda je povredjena padom, njime je povredjena i nasa prirodna ljubav. Stoga se za ispunjavanje uslova svete ljubavi treba rukovoditi ne osecanjima i sklonostima srca, nego zapovestima Jevandjelja – svesvetim zapovestima Gospoda naseg Isusa Hrista. Jedna od tih zapovesti kaze: Ako li te desna ruka sablaznjava, odseii je i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli da sve telo tvoje bude baceno u pakao (Mt. 5,30), to jest, ako neki covek, koji ti je potreban i blizak kao tvoja desna ruka, nanosi stetu tvojoj dusi – prekini opstenje sa njim. Takvo postupanje zapoveda nam Zakonodavac savrsene ljubavi. A mastanja i osecanja naseg palog srca lako mogu da nas odvuku u propast! 6. 331

Ljubav prirodna

Nasa prirodna ljubav povredjena je padom; nju je potrebno umrtviti – to zapoveda Hristos – i iz Jevandjelja pocrpsti svetu ljubav prema bliznjem, ljubav u Hristu.

Pred Jevandjeljem je bezvredna ljubav koja nastaje usled pokreta krvi i telesnih osecanja. Uostalom, kakvu bi vrednost ta ljubav i mogla da ima, kada se prilikom raspaljivanja krvi zaklinje da ce poloziti zivot za Gospoda, a posle nekoliko casova, kada se krv ohladi, kune se da Ga ne poznaje? (Mt. 26,33,35,74).

Jevandjelje odbacuje ljubav koja zavisi od pokreta krvi, od osecanja telesnog srca. Pad je potcinio srce vlasti krvi, a posredstvom krvi i vlasti kneza ovoga sveta. Jevandjelje oslobadja srce od tog ropstva i nasilja, i dovodi ga pod rukovodstvo Duha Svetoga.

Duh Sveti nas uci da sveto ljubimo bliznjega. Ljubav, zapaljena i  podstaknuta Duhom Svetim predstavlja – oganj. Tim ognjem gasi se oganj prirodne, telesne ljubavi, povredjene padom u greh. “Ko govori da je mogudje imati i jednu i drugu ljubav, obmanjuje sam sebe” – rekao je sveti Jovan Lestvicnik.

Koliko je pala nasa priroda! Onaj ko je po prirodi sposoban da vatreno ljubi bliznjeg, sada treba narocito da prinudi sebe kako bi ga ljubio na nacin koji zapoveda Jevandjelje. Najvatrenija prirodna ljubav lako se pretvara u odbojnost, u nepomirljivu mrznju.

U kakvim je ranama nasa prirodna ljubav! Kako tesku ranu na njoj predstavljaju strasti! Srce obuzeto strastima sposobno je za svaku nepravdu, za svako bezakonje, samo da bi udovoljilo svojoj bolesnoj ljubavi. Prirodna ljubav pruza onome ko ljubi samo zemaljsko, a o nebeskom i ne razmislja Ona ratuje protiv Neba i Duha Svetoga, jer Duh zahteva raspinjanje tela. Ona ratuje protiv Neba i Duha Svetoga, jer se nalazi pod vlascu lukavog, necistog i poginulog duha 1.121-122

Pogledaj predmete tvoje ljubavi: oni ti se strasno dopadaju? Tvoje srce je privezano za njih? Treba da ih se odreknes.

Ovo odricanje od tebe zahteva Gospod, Zakonodavac ljubavi, ne zato da bi te lisio ljubavi i ljubljenih, nego da bi ti, odbacivsi telesnu ljubav, oskvrnjenu primesom greha, postao sposoban za pri-manje duhovne ljubavi, ciste i svete, koja je – najvise blazenstvo.

Onaj ko je osetio duhovnu ljubav, sa gadjenjem ce gledati na telesnu, kao na nakazno izopacenje ljubavi.

Kako covek da se odrekne predmeta ljubavi, koji kao da su mu prirasli za samo srce? Reci za njih Bogu: “Oni su, Gospode, Tvoji; a ja – ko sam? Slabo i sasvim beznacajno stvorenje. Danas jos lutam zemljom i mogu da budem za nesto koristan svojim ljubljenima, a sutra mozda isceznem sa lica zemlje, i za njih postanem – nista! Hteo ja to ili ne, smrt dolazi, dolaze i druge okolnosti, nasilno me odvajaju od onih koje sam smatrao svojima, i oni vise – nisu moji. Oni ustvari nisu ni bili moji; postojao je nekakav odnos izmedju mene i njih; zavaravajuci se tim odnogom, ja sam ih nazivao i smatrao svojima. Da su zaista bili moji – zauvek bi mi pripadali.

Stvorenja pripadaju samo Tvorcu: On je njihov Bog i Vladika. Dajem Ti Tvoje, Gospode moj: pogresno i uzalud prisvajao sam ih sebi”.

Za njih je sigurnije da budu Boziji. Bog je vecan, sveprisutan, svemoguc, bezmerno dobar. Onome ko je Njegov, On Sam je siguran i najpouzdaniji Pomocnik i Pokrovitelj.

Bog Svoje daje coveku: i ljudi coveku postaju svoji – po telu privremeno, a po duhu zauvek – onda kada Bog izvoli da mu podari taj dar.

Istinska ljubav prema bliznjem zasnovana je na veri u Boga: ona je – u Bogu. Da svi jedno budu – obracao se Spasitelj sveta Ocu Svome – kao Ti, Oce sto si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u Nama jedno budu (Jn. 17,21).

Smirenje i predanost Bogu ubijaju telesnu ljubav. Ona, dakle, zivi umisljenoscu i neverovanjem. Tvojim ljubljenima cini sto mozes – ono sto je korisno i sto dozvoljava zakon; ali uvek ih predaj Bogu, pa ce se tvoja slepa, telesna i nagonska ljubav malo-pomalo pretvoriti u duhovnu, razumnu i svetu. A ako je ta tvoja ljubav strastvena i protivzakonita, onda je odbaci kao gadost.

Kad srce nije slobodno – to je znak strastvenosti. Kad je tvoje srce zarobljeno – to je znak bezumne, grehovne strasti.

Sveta ljubav je cista, slobodna, sva u Bogu. Ona je – delovanje Duha Svetoga u srcu, po meri njegovog ociscenja.

Odbacivsi neprijateljstvo, odbacivsi strastvenost, odrekavsi se telesne ljubavi, zadobij ljubav duhovnu: ukloni se od zla i cini dobro (Ps. 33,15). 1. 124-125

Istinska ljubav je stroga i posto se pokazuje na delu, njoj nije potrebna maska ljubaznosti i dodvoravanja, kojima se obavezno prikriva samoljublje kako bi obmanulo bliznje. 6. 678

Ljubav prema Bogu

Boga ljubi onako kako je On zapovedio da Ga ljube, a ne onako kako samoobmanuti sanjari misle da Ga ljube.

Ne padaj u zanose, ne dovodi u pokret svoje nerve, ne raspaljuj se materijalnim plamenom, plamenom tvoje krvi. Zrtva ugodna Bogu je – smirenje srca, skrusenost duha. Bog se sa gnevom odvraca od zrtve koja se prinosi sa umisljenoscu i gordim misljenjem o sebi, makar to bila i zrtva paljenica.

Gordost pokrece nerve, raspaljuje krv, budi mastu, ozivljava pali zivot; a smirenje umiruje nerve, kroti pokrete krvi, unistava mastanja, umrtvljuje pali zivot, ozivlzava zivot u Hristu Isusu.

Hoces da se naucis ljubavi Bozijoj? Udalji se od svakog dela, reci, pomisli i osecanja koji su zabranjeni Jevandjeljem. Svojim neprijateljstvom prema grehu, koji je toliko omrazen svesvetom Bogu, pokazi i dokazi ljubav prema Bogu. Sagresenja u koja ti se dogodi da po nemoci padnes, odmah leci pokajanjem. Ali bolje se trudi da ne dopustis sebi ta sagresenja, strogim bdenjem nad sobom.

Hoces da se naucis ljubavi Bozijoj? Pazljivo u Jevandjelju izucavaj zapovesti Gospodnje i trudi se da ih na delu ispunjavas, trudi se da jevandjelske dobrodetelji pretvoris u svoje navike, svoje osobine. Onome ko ljubi, svojstveno je da tacno ispunjava volju onoga koga ljubi.

Savrsenstvo ljubavi sastoji se u sjedinjenju sa Bogom; napredovanje u ljubavi povezano je da neobjasnjivom duhovnom utehom, nasladom i prosvecenjem. Ali u pocetku podviga ucenik ljubavi treba da izdrzi ljutu borbu sa samim sobom i sa svojom duboko povredjenom prirodom. Zlo koje se srodilo sa palom ljudskom prirodom i postalo za nju zakon, ustaje i vojuje protiv Zakona Bozijeg, protiv zakona svete ljubavi.

Ljubav prema Bogu zasniva se na ljubavi prema bliznjem. Kada u tebi iscezne zlopamcenje, onda si blizu ljubavi. Kad tvoje srce bude osenjeno svetim, blagodatnim mirom prema citavom ljudskom ro-du, onda si na samim dverima ljubavi.

Ali te dveri se otvaraju samo Duhom Svetim. Ljubav prema Bo-gu je dar Boziji u coveku koji je cistotom srca, uma i tela pripre-mio sebe za primanje toga dara Prema stepenu pripremljenosti biva i stepen dara, jer Bog je i u milosti Svojoj – pravedan.

Slusajuci iz Pisma da je nas Bog oganj, da je ljubav oganj i osecajuci u sebi oganj prirodne ljubavi nemoj da pomislis da je to jedan te isti oganj. Ne! Ta dva ognja su u medjusobnom neprijateljstvu i gase se jedan drugim.

Prirodna pala ljubav raspaljuje covekovu krv, pokrece njegove nerve, budi mastu; sveta ljubav hladi krv, umiruje dusu i telo, privlaci unutrasnjeg coveka na molitveno tihovanje, pogruzava ga u opijenost smirenjem i duhovnom sladoscu.

Mnogi podviznici koji su prirodnu ljubav primili kao Bo-zansku, raspalili su svoju krv i mastu. Stanje raspaljenosti veoma lako prelazi u stanje besomucnosti. Nalazeci se u stanju raspaljenosti i besomucnosti mnogi su smatrali da su ispunjeni blagodacu i svetoscu, pa su tako bili nesrecne zrtve samoobmane.

Tvrdo znaj da je ljubav u Bogu najvisi dar Duha Svetoga, a covek samo moze da cistotom i smirenjem pripremi sebe za primanje tog velikog dara, koji menja um, srce i telo.

Uzaludno se trudimo, besplodno i stetno, kada trazimo da pre vremena u sebi otkrijemo uzvisene duhovne darove: njih u svoje vreme daruje milosrdni Bog onima koji postojano, trpeljivo i smireno ispunjavaju jevandjelske zapovesti. 1. 127-130

Neki kad procitaju u Svetom Pismu da je ljubav najuzvisenija medju dobrodeteljima [vrlinama], da je ona – Bog, pocinju da se trude kako bi istoga casa u svome srcu razvili osecanje ljubavi i time prozimaju sve svoje molitve, misli o Bogu i dela.

Bog se odvraca od ove neciste zrtve. On od ljudi zahteva ljubav, ali istinsku ljubav, duhovnu i svetu, a ne izmisljenu, telesnu, uprljanu gordoscu i sladostrascem. Boga je nemoguce drugacije voleti, nego srcem ociscenim i osvecenim Bozanskom blagodacu. Ljubav prbma Bogu je dar Boziji, ona se izliva u duse istinskih slugu Bozijih delovanjem Duha Svetoga. Naprotiv, ona ljubav koja spada u nase prirodne osobine, nalazi se u stanju povredjenosti grehom koje obuhvata citav ljudski rod, celokupno bice svakog coveka, sve oso-bine svakog coveka. Uzalud cemo stremiti sluzenju Bogu i sjedinje-nju sa Bogom tom ljubavlju! On je svet i pociva samo u svetima. On je nezavisan – besplodni su ljudski napori da primi Boga u sebe, kada nema blagovoljenja Bozijeg da obitava u coveku, iako je covek – bogosazdani hram, stvoren sa ciljem da Bog obitava u njemu. Taj hram se nalazi u stanju zalosne zapustenosti i pre no sto bude osvecen potrebna mu je obnova.

Prevremena teznja covekova da razvije u sebi osecanja ljubavi prema Bogu vec predstavlja samoobmanu. Ona ce odmah udaljiti coveka od pravilnog sluzenja Bogu i dovesti do razlicitih zabluda, a okoncace se povredom i pogibijom duse. 2. 52-53

Stepen nase ljubavi prema Bogu narocito jasno vidimo prilikom molitve, koja sluzi kao izraz ove ljubavi i u otackim delima je sasvim pravilno nazvana ogledalom duhovnog napretka. Kada prilikom molitve stalno upadamo u rasejanost – to sluzi kao pokazatelj da se nase srce nalazi u ropstvu zemaljskih strasti i briga koje mu ne dopustaju da se u potpunosti ustremi ka Bogu i prebiva sa Njim. Pazljiva molitva pokazuje da je nase srce raskinulo niti privezanosti za svet te da se stoga vec slobodno usmerava ka Bogu, da se priljubljuje uz Boga, da se navikava na Boga. Prelazak sa rasejane na pazljivu molitvu, ili od ljubavi prema svetu ka ljubavi prema Bogu zahteva mnogo vremena, mnogo truda i napora, mnogo pomo-ci. Potrebna je pomoc posta, potrebna je pomoc celomudrenosti i cistote, potrebna je pomoc nesticanja, pomoc vere, smirenja, milosti, pomoc Bozanske blagodati. Uz zajednicko dejstvo svih pomenu-tih potpora srce uspeva da se otrgne od ljubavi prema svetu; oslobodjen nevidljivih okova pada i ogrehovljenosti, covek se citavim svo jim bicem ustremljuje ka Bogu. Poznavsi uzvisenost i blazenstvo tog stanja, on se trudi da sto cesce prebiva u njemu. Ljubav Bozija mu opitno dokazuje svoje prisustvo u njemu, a on svoju ljubav prema Bogu dokazuje pazljivom i postojanom molitvom, koja nije razbijena pomislima o predmetima i delima prolaznog sveta. 4.260-261

Ljubav prema bliznjem

Iz ucenja otaca znamo da postoje dve vrste ljubavi prema bliznjem: ljubav prirodna i ljubav jevandjelska, ili u Hristu. Prirodna je u nama zasadjena prilikom stvaranja, te stoga postoji u svakom coveku. Ona je, kao i druga dobra svojstva, povredjena padom, ili pra-roditeljskim grehom; zato je u svakom coveku podvrgnuta vecim ili manjim, kratkotrajnijim ili dugotrajnijim promenama. Hristos, Koji je na cudesan nacin iscelio sve nase neduge, isceljuje i povredjenu ljubav: On zapoveda da u ljudima ljubimo Njega – Gospoda. Time ljubav uzvodi na najvisi stepen revnosti, daruje joj cistotu, duhovnost, svetost – i plamenom ljubavi u Hristu gasi haoticni i dimni plamen telesne ljubavi koja je pomesana i sastavljena od imaginarne, nepostojece naslade i zestokog, ubistvenog mucenja. Osecanje duhovne ljubavi vodilo je pero svetog Jovana Lestvicnika kada je napisao: “Ljubav prema Bogu gasi ljubav prema roditeljima i drugima bliskim po telu; onaj ko kaze da ima i jednu i drugu ljubav, obmanjuje sebe”. On je takodje rekao: “Vatra se vatrom gasi, to jest tele sna ljubav Bozanskom ljubavlju”. Kada pazljivo pogledamo sebe, s Bozijom pomocu uvidecemo da u najboljem slucaju imamo prirodnu ljubav, a jevandjelsku tek treba da steknemo. 6. 153

Ukazuj postovanje bliznjem kao obrazu Bozijem – postovanje u dusi, nevidljivo za druge, koje je ocigledno samo tvojoj svesti. Neka tvoje delovanje tajanstveno odgovara tvome dusevnom raspolozenju.

Ukazuj postovanje bliznjem ne praveci razliku prema uzrastu, polu, stalezu – i u tvome srcu postepeno ce poceti da se javlja sveta ljubav.

Uzrok te svete ljubavi je – ne telo i krv, ne culna privlacnost, nego – Bog.

Oni koji su liseni slave hriscanstva, nisu liseni druge slave dobijene prilikom stvaranja: da su – obraz Boziji.

Ako obraz Boziji bude bacen u strasni adski plam, ja i tamo treba da ga postujem.

Sta me se ticu plamen i ad! Tamo je po sudu Bozijem gurnut obraz Boziji; moje je da sacuvam postovanje prema obrazu Bozijem i da time sebe sacuvam od ada.

I slepom, i gubavom, i umno poremecenom, i detetu na grudima, i razbojniku, i neznaboscu ukazi postovanje kao obrazu Bozijem. Sta se tebe ticu njihove slabosti i nedostaci! Pazi na sebe, kako ti ne bi imao nedostatak u ljubavi.

Ukazi postovanje Hristu u hriscaninu, Hristu Koji nam je za pouku rekao i opet ce reci prilikom resavanja nase vecne sudbine: Kad uciniste jednome od ove Moje najmanje brace, Meni uciniste (Mt. 25,40).

Obracajuci se svome bliznjem, imaj na umu ovu izreku Jevandjelja i postaces miljenik ljubavi prema bliznjem. Miljenik ljubavi prema bliznjem ulazi njome u ljubav prema Bogu.

Ali ako mislis da ljubis Boga, a u tvome srcu zivi neprijateljsko raspolozenje makar i prema jednom coveku, onda se nalazis u zalosnoj samoobmani. Ako ko rece: Ljubim Boga – veli sveti Jovan Bogoslov – a mrzi brata svoga, laza je… I ovu zapovest imamo od Njega: Koji ljubi Boga, da ljubi i brata svoga (1. Jn. 4,20-21). 1. 125-126

Za ponizavanjem bliznjeg sledi gubljenje ljubavi. Gubljenje ljubavi je obelezje primanja demonskih pomisli, kao sto je obelezje primanja semena blagodati – umnozavanje ljubavi prema bliznjem. 6.225

Prepodobni avva Dorotej, govoreci o ljubavi prema bliznjem, poredi podviznike Hristove sa linijama koje idu od oboda kruga prema njegovom centru… Sto su blize centru, to su blize jedna drugoj. I podviznici Hristovi, sto se vise priblizavaju Bogu, to su blize jedan drugome u istinskoj ljubavi. 6. 429-430

Jevandjelje zapoveda ljubav prema neprijateljima: sveti oci hvale ljubav koja je prema svima jednaka. Zar ljubavi prema bliznjem ne treba da bude strano svako pravljenje razlike? Eto o cemu sada hocu da vam govorim. Hteo bih da vam o tom predmetu kazem ne moju, nego Boziju rec: neka mi milosrdni Bog podari tu rec.

Razumem samo onu ljubav, koja deluje po svestenim zapovestima Jevandjelja, u njegovoj svetlosti, ljubav koja je i sama – svetlost. Drugu ljubav ne znam i ne priznajem. Ljubav koju uzdize svet, koju ljudi smatraju za svoju, zapecacena je padom i nije dostojna da se nazove ljubavlju: ona je izopacenje ljubavi. Zato je tako neprijateljski raspolozena prema svetoj i istinskoj ljubavi.

Istinska, sveta ljubav prema Bogu i bliznjem jasno je predstavljena u jevandjelskim zapovestima. Njeno ispravno i neporocno delovanje pokazuje se kroz ispunjavanje jevandjelskih zapovesti. Ko Mene ljubi – rekao je Gospod – zapovesti Moje drzi. U takvoj ljubavi ne moze biti ni mastanja, ni telesnog zara, jer pocetnici izvrsavaju Hristove zapovesti uz prisilu nad sobom, uz takvu prisilu da se ona naziva raspecem, a oni koji su uznapredovali i osetili osenjenost blagodacu, izvrsavaju ih uz snazan osecaj mira Hristovog. Mir Hristov je nekakav fini duhovni hlad; kada se razlije po dusi, dusa prebiva u uzvisenom cutanju, u svestenom mirovanju.

No, isto to Jevandjelje zapoveda da budemo oprezni sa neprijateljima svojim i da im ne verujemo. Eto, Ja vas saljem – rekao je Gospod Svojim ucenicima – kao ovce medju vukove. Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi! A cuvajte se od ljudi jer ce vas predati sudovima i po sinasama svojim tuci ce vas… I svi ce vas mrziti zbog imena Mos (Mt. 10,34-36). Dakle, samo Jevandjelje preporucuje opreznost u odnosu prema neprijateljima i, po mogucstvu, mudro ophodjenje sa njima. Neprijateljstvo proizvodi duh sveta; ono cesto dolazi na mesto telesne ljubavi. Ali i sama telesna ljubav veoma je nalik na neprijateljstvo. Samo potomak starog Ada ma sposoban je za telesnu ljubav i neprijateljstvo; i sto je u njemu zivlji stari covek, to snaznije deluju bolesti kojima je pad porazio ljubav: neprijateljstvo, zavist, ljubomora, telesna ljubav. Sluga Hristov ne moze da bude niciji neprijatelj.

Vidite kako nam Jevandjelje propisuje ljubav prema neprijateljima – ne slepu, ne nerazumnu, nego osvecenu duhovnim rasudjivanjem. Ljubav je – svetlost; slepa ljubav – nije ljubav. Slicno treba reci i o ljubavi prema prijateljima. Jevandjelje zapoveda da to bude ljubav u Hristu, kako bi Hristos bio ljubljen u bliznjem, a bliznji ljubljen kao stvorenje Bozije. Usled te ljubavi u Bogu i radi Boga, sveti ugodnici Boziji imali su ljubav jednaku prema svima, a ljubili su narocito one koji su ziveli blagocestivim zivotom, kao sto je rekao prorok David: Veoma sam postovao prijatelje Tvoje, Gospode. Ucenici su osecali vecu naklonost prema onim nastavnicima u kojima su videli narocito obilje duhovnog poznanja i drugih duhovnih darova. Nastavnici su vise ljubili ona svoja duhovna ceda kod kojih su uocavali narocitu brigu prema dobrodeteljima i narocito delovanje blagodati Bozije. Takva ljubav, koja odaje duzno postovanje ljudima prema stepenu njihove poboznosti, ujedno je i prema svima jednaka, jer je u Hristu i u svima ljubi Hrista. Jedan sasud prima vise tog duhovnog blaga, a drugi – manje. Ali blago je – jedno! 6. 449-453

Ljubav hriscanina prema Bogu je ljubav prema Hristu (1. Jn. 2,23), a ljubav prema bliznjem je ljubav prema Hristu u bliznjem: zavolevsi bliznjeg, zavolevsi ga u Gospodu, to jest po zapovestima Gospodnjim, mi sticemo ljubav prema Hristu, a ljubav prema Hristu je ljubav prema Bogu. Savez ljubavi Bozije sa ljubavlju prema bliznjem najbolje je predstavljen u poslanicama svetog apostola i jevandjeliste Jovana Bogoslova. Prema njegovom ucenju, nemoguce je zavoleti Boga, a da se prethodno ne zavoli brat. Ljubav prema bratu sastoji se u ispunjavanju zapovesti Gospodnjih u odnosu na njega (2. Jn. 1,6).

Isto ucenje objavljuje i sveti nastavnik monastva, prepodobni Antonije Veliki, koji je govorio: “Od bliznjeg zavise i zivot i smrt (duse). Dobijajuci brata, dobijamo Boga; sablaznjavajuci brata, gresimo protiv Hrista”. Prepodobni Jovan Kolov, jedan od najvecih otaca egipatskog Skita, rekao je: “Ne moze se podici dom ako se pocne odozgo, nego gradnju treba zapoceti od temelja i podizati uvis”. Upitali su ga: “Sta znaci temelj”. Odgovorio je: “Temelj je nas bliznji: treba da ga zadobijemo i pocnemo od njega. Na njemu pocivaju sve zapovesti Hristove”. Prepodobni Marko Podviznik: “Nemoguce je spasiti se drugacije, nego kroz bliznjeg”. Slicno rasudjuju i uce svi Sveti Oci; to je opste hriscansko ucenje, ucenje Crkve, ucenje Hristovo.

Obrati paznju na zadobijanje ljubavi prema bliznjem, kao na osnov tvoga zivota… Zavoli bliznjeg prema uputstvu jevandjelskih zapovesti – nikako ne prema strasti tvoga srca. Ljubav koju je Bog zasadio u nasu prirodu povredjena je padom i ne moze ispravno da deluje. Nikako joj ne dopustaj da deluje! Njeno delovanje liseno je neporocnosti i mrsko Bogu, kao oskvrnjena zrtva! Plodovi njenog delovanja su pogubni i ubistveni za dusu. Bliznjeg zavoli na slede-ci nacin: ne gnevi se na njega i ne zlopamti; ne dozvoljavaj sebi da govoris bliznjem bilo kakve prekorne, uvredljive, podsmesljive ili zajedljive reci; cuvaj mir sa njim koliko god mozes; smiravaj se pred njim; ne sveti mu se ni direktno ni indirektno; u svemu u cemu mozes da mu popustis – popusti mu; oduci se od protivrecenja i sporenja, odbaci ih kao obelezja gordosti i samoljublja; govori dobro o onima koji te ogovaraju; za zlo plati dobrim; moli se za one koji ti priredjuju razlicite patnje, uvrede, iskusenja i gonjenja (Mt. 5,21-48). Nikako, ni pod kojim izgovorom, nikoga ne osudjuj, cak i ne sudi ni o kome je li dobar ili los, imajuci pred ocima onog jedinog loseg coveka za koga treba da odgovaras pred Bogom – sebe. Prema bliznjima postupaj onako kako bi zeleo da postupaju prema tebi (Mt. 7,1-12). Iz dubine srca otpustaj i prastaj ljudima njihova sagresenja protiv tebe, kako bi i Otac Nebeski tebi oprostio tvoja bezbrojna sagresenja, tvoj strasni grehovni dug, koji moze zauvek da te gurne i zatvori u adske tamnice (Mt. 18,23-35). Nemoj da se vezujes, narocito ne bludnom strascu, za tvoga bliznjeg; pod bliznjim se podrazumeva ne samo muski, nego i zenski pol. Ako pak ustreljen djavoljom strelom ipak neocekivano budes zarazen, nemoj da klones duhom, znajuci da mi u sebi nosimo sposobnost da se zarazimo svakojakim strastima, sto se dogadjalo i velikim svetiteljima; iz sve snage se potrudi da se izlecis. Na kraju: ne povredjuj svoga brata mnogorecitoscu, praznoslovljem,  bliskoscu i slobodnim ophodjenjem s njim. Tako se drzi u odnosu prema bliznjem, pa ces naci i zadobiti Bogom zapovedjenu i Bogu ugodnu ljubav prema njemu; njome ces sebi otvoriti ulaz u ljubav Boziju. 5. 87-89

Ljubav prema neprijateljima

Srce koje je zarazeno zlobom i nesposobno za ljubav prema neprijateljima zapovedjenu Jevandjeljem treba leciti onim sredstvima na koja je ukazao Gospod: treba se moliti za neprijatelje, i nikako ih ne osudjivati i ne ogovarati, nego govoriti dobro o njima, a po mogucstvu i ciniti im dobro. Ta dela gase mrznju kada se raspali u srcu, drze je stalno obuzdanom i znacajno je slabe. No, potpuno iskorenjivanje zlobe savrsava se Bozanskom blagodacu. 1. 510

Verom su sveti zadobili ljubav prema neprijateljima; oko uma, prosveceno verom, neuklonjivo gleda u Boga i Njegov Promisao, pripisujuci tom Bozanskom Promislu sve spoljasnje dogadjaje.

Dusa prima iskusenja kao lecenje svojih bolesti i blagodari Lekaru – Bogu. Kada se iskusenja posmatraju tako, onda ljudi i druga orudja iskusavanja ostaju po strani, kao sredstva. Nema protiv njih ni zlobe, ni neprijateljstva! Dusa koja proslavlja Sazdatelja i blagodari Nebeskom Lekaru opijena neopisivim osecanjima pocinje da blagosilja orudja svoga izlecenja. 1. 176

Nemoj da zamrzis ni onoga ko te klevece, ni onoga ko ti se ruga, ni pljackasa, ni ubicu: oni te raspinju sa desne strane Bogu, po nedokucivom Promislu Bozijem, kako bi ti, od srca i ubedjeno, u molitvi Gospodu mogao da kazes: “Ono sto sam zasluzio po delima primam, seti me se Gospode u Carstvu Tvome”. Nevolje koje se pustaju na tebe treba da shvatis kao svoju neiskazivu srecu i dokaz Bogoizabranosti, pa da se najtoplijom molitvom pomolis za svoje dobrotvore, za one preko kojih dobijas tu srecu i cijim rukama bivas otrgnut od sveta i umrtvljen za njega, cijim se rukama uznosis Bogu. Oseti milost prema njima, slicnu onoj milosti koju prema nesrecnom coveku sto se davi u gresima oseca Bog, Koji je Sina Svoga predao kao iskupljujucu Zrtvu za stvorenja neprijateljski raspolozena prema Tvorcu, znajuci da ce se ta stvorenja vecinom podsmevati ovoj Zrtvi i da ce je prenebregavati. Takva milost, koja se prostire do ljubavi prema neprijateljima i izliva se u suznim moljenjima za njih, dovodi do opitnog poznanja Istine. 2. 223

Sveti Makarije Veliki kaze: “Blagodat tako deluje, i umiruje sve sile i srce, da dusa od velike radosti (milosti) postaje nalik nezlobivom detetu, i covek vise ne osudjuje ni Jelina, ni Judeja, ni gresnika, ni mirjanina, nego u sebi cistim okom gleda na sve i raduje se celom svetu, iz sve snage zeli da postuje i ljubi i Jeline i Judeje”. “Cistota srca – rekao je Isak Sirijski – gleda Boga; ona sija i cveta u dusi ne od ljudskog ucenja, nego zato sto ne vidi zlobu ljudsku”. Covek ni zlobu svojih bliznjih nece videti onda kada citav njegov odnos prema bliznjem bude prozet miloscu prema njemu. 2.408-409

Ljubav prema svetu

Oni koji ljube svet, za vreme zemaljskog zivota Bogocovekovog, svoje zlocine krunisali su odbacivanjem Hrista i bogoubistvom (Mt. 23,32); a u poslednja vremena sveta krunisace ih primanjem antihrista i odavanjem bozanske pocasti njemu (Jn. 5,42). Strasna je ljubav prema svetu! Ona se na neprimetan nacin uvlaci u coveka, a kada se uvuce, postepeno postaje njegov surovi i neograniceni gospodar. Ljudi su se postepeno pripremili i stekli dusevno raspolozenje sposobno za bogoubistvo; i sada se postepeno pripremaju, sticuci raspolozenje i karakter koji su u stanju da prime antihrista (2. Sol. 2,7). 5. 308