POUKE SVETOG MAKARIJA o hrišćanskom životu, izabrane iz njegovih besjeda

3. GOSPOD, USTROJITELj SPASENjA

SVETI MAKARIJE VELIKI

POUKE SVETOG MAKARIJA
o hrišćanskom životu, izabrane iz njegovih besjeda

3. GOSPOD, USTROJITELj SPASENjA

a) Za pale je jedino spasenje – Gospod. Gospod se smilovao i ovaplotio se radi naseg spasenja. Svojom krvlju je oprao grehe nase, blagodacu Svetoga Duha je obnovio nasu ovestalu prirodu, i ucinio nas podesnim za Svoje nebesko Carstvo.

49. Svet lici na bogatog coveka koji poseduje velelepne i ogromne kuce, koji izobiluje srebrom i zlatom, razlicitim posedima i svakom poslugom, koga, medjutim, iznenada spopada bolest i nemoc. Sva njegova rodbina stoji pored njega ali ga, i pored sveg bogatstva, ne moze izbaviti od bolesti. Isto tako ni dusu koja je pogruzena u greh ne moze izbaviti nikakva zivotna marljivost, ni bogatstvo, niti bilo sta drugo. Jedino Hristov dolazak moze ocistiti dusu i telo.

50. Otkako je od Adama poceo da caruje greh, rod ljudski se zacinje u bezakonju i u gresima radja, od utrobe maternje se izopacujuci i od majcinog krila lutajuci. Zbog toga se Jagnje Bozije smilovalo i doslo da Svojom silom sveze snaznoga, te da otme sasude koje je zaplenio, po recenome: Zaplenio si plen (Ps.67,19).

51. Satana i knezovi tame su od prestupa zapovesti zaseli u srcu, umu i telu Adamovom kao na sopstvenom prestolu. Zbog toga je dosao Gospod i na sebe primio telo od Djeve. Jer, ko bi mogao podneti da mu je bilo ugodno da dodje sa nepokrivenim Bozanstvom? Naprotiv, pomocu tog orudja, tj. tela, On je progovorio ljudima. Najzad, On je i lukave demone, koji su zaseli na telu, srusio sa prestola, tj. sa misli i pomisli kojima su oni upravljali, ocistio savest, i samom sebi od uma, pomisli i tela napravio presto.

52. Bog je Mojsiju naredio da napravi bakarnu zmiju, da je podigne i prikuca na vrh drveta. Svi koje su ujele zmije dobijali bi isceljenje po pogledu na bakarnu zmiju. Tako je mrtva zmija pobedjivala zive, zato sto je bila obraz Gospodnjeg tela. Jer, Gospod je Svoje telo, koje je primio od [Presvete] Marije, uzneo na Krst, rasprostro i prikucao na drvetu. I mrtvo telo je pobedilo i usmrtilo zmiju koja je zivela i gmizala u srcu. Eto velikog cuda.

53. Dusu koja je u pocetku ranjena neisceljivom ranom pogubnih strasti nije mogao da isceli niko od pravednika, niti otaca, ni proroka, ni patrijaraha. Dosao je Mojsije, ali ni on nije mogao da pruzi savrseno isceljenje. Postojali su svestenici, darovi, desetak, subota, novi mesec, pranje, zrtve, svepaljenice i sva ostala pravda se vrsila po Zakonu ali se dusa nije mogla isceliti i ocistiti od necistog toka zlih pomisli. Sva ta pravednost nije bila u stanju da izleci coveka. [Najzad] je dosao Spasitelj, istinski Iscelitelj, koji leci na dar i koji sebe daje za izbavljenje roda ljudskog. On je izvrsio veliko i spasonosno izbavljenje i isceljenje duse. On ju je oslobodio od ropstva i izveo iz tame.

54. Lekarstva koja su uzeta od zemlje, tj. sopstvena pravedna dela, nisu mogla da izlece i iscele dusu od takve nevidljive rane. Covek ce dobiti isceljenje i dostici zivot jedino silom nebeske i Bozanske prirode, darom Duha Svetog, i to po ociscenju srca Duhom Svetim.

55. Kada krene da obradjuje zemlju, ratar je duzan da uzme prikladno orudje i odelo. Tako se i Hristos, Car nebeski i istinski Poslenik, dosavsi ka covecanstvu koje je zapustelo od poroka, obukao u telo i umesto orudja poneo Krst, On je obradio zapustelu dusu, izbacio iz nje trnje i cicak, iscupao korov greha i sve rastinje greha sazegao ognjem. Obradivsi je drvetom Krsta, On je u njoj posadio predivan duhovni vrt koji Bogu kao Vladici prinosi raznovrsne slatke i omiljene plodove.

56. Hristos Gospod je Novi Zavet (ucinio) novom (stvarnoscu). Krstom i smrcu je srusio vrata ada i greha, izveo verne duse, darovao im Utesitelja i uveo u Svoje Carstvo.

57. U Zakonu je propisano da svestenik uzme dva goluba: jednog da zakolje, a drugog da pokropi njegovom krvlju i pusti ga da odleti slobodan. Ovo dejstvo je bilo obrazac i senka istine. Jer, Hristos je zaklan, a Njegova krv, kojom se kropimo, cini da dobijemo krila Duha Svetog kojim bez smetnje letimo u vazduhu Bozanstva.

58. Gospod nas Isus Hristos je dosao da bi izmenio, preobrazio i obnovio prirodu i dusu, koja je zbog prestupa pregazena strastima, ucinio novom, sjedinivsi je sa Svojim Bozanstvenim Duhom. On je dosao da verujuce u Njega nacini novim umom, novom dusom, novim ocima, novim sluhom, novim duhovnim jezikom – jednom recju, novim ljudima.

59. Potcinivsi sebi coveka, neprijatelj ga je za sebe nacinio novim, oblozivsi ga stetnim strastima, pomazavsi ga duhom greha i ulivsi u njega vino svakog bezakonja. Tako je i Gospod nacinio novog coveka, izbavivsi ga od greha i pomazavsi ga Duhom Svetim.

60. Kao sto u vidljivom svetu niko ne moze da prepliva i predje more bez lakog i pokretljivog broda koji je napravljen od drveta koje se lako odrzava na vodi, zato sto ce inace potonuti i poginuti, tako ni dusa, sama po sebi, ne moze da predje, savlada i prepliva gorko more greha, neprohodni bezdan lukavih sila i tamnih strasti, ukoliko u sebe ne primi lakopokretnog, nebeskog, lakokrilog Duha Svetog, koji unistava i prevazilazi svako lukavstvo.

b) Izgradivsi spasenje, Gospod hoce da se spasavaju oni koji zele spasenje, premda nikog ne prinudjava.

61. Uzevsi na sebe staranje o spasenju coveka, Gospod nas Isus Hristos je izvrsio sav domostroj, od samog pocetka, brinuci preko otaca, patrijaraha, preko Zakona i proroka, da bi, najzad i sam dosao, prezrevsi krsnu sramotu i pretrpevsi smrt. Sav Njegov trud i staranje sastojali su se u tome da iz Svoje prirode Duhom porodi ceda, blagoizvolevsi da se radjaju odozgo, od Njegovog Bozanstva. Kao sto se zemaljski ocevi zaloste kada ne radjaju [decu], tako je i Gospod, zavolevsi rod ljudski kao Svoj sopstveni obraz, ushteo da ga porodi od Svog bozanstvenog semena. I Hristos podnosi veliku tugu kad neki nece da prime takvo rodjenje i da budu rodjeni iz bedara Duha Bozijeg. Jer, On je za njih stradao i trpeo zbog njihovog spasenja.

62. Gospod hoce da se svi ljudi udostoje tog rodjenja zato sto je za sve umro i sve prizvao k zivotu. Jer, bez tog rodjenja, dusa ne moze da zivi, kao sto je rekao Gospod: Ako se ko ne rodi odozgo, ne moze videti Carstva Bozijega (Jn.3,3). Oni koji su poverovali u Gospoda, prisli mu i udostojili se tog rodjenja, pricinjavaju radost i veliko veselje na nebesima onima koji su ih rodili. Svi andjeli i svete sile se raduju zbog duse koja se rodila od Duha i koja je postala duh.

63. Zemljodelac po celoj [njivi] baca seme, zeleci da svako donese plod. Zatim dolazi sa srpom i zalosti se ako ne nalazi ploda. Tako i Gospod hoce da se Njegova rec poseje u srcima ljudskim. Medjutim, kao sto je ratar zalostan zbog oskudne njive, tako se i Gospod skorbi zbog srca koje ne donosi plod.

64. Kao kad se car ne bi postideo siromasnog i bolesnog coveka, vec poceo da lekarstvima leci njegove rane, prenevsi ga u svoj dvorac, obukavsi u porfiru i dijadimu i ucinivsi ga zajednicarem svoje trpeze, tako i nebeski car – Hristos prilazi bolesnom coveku, isceljuje ga i priopstava Svojoj carskoj trpezi. Pri tome, On ga je uzdigao na takvu cast, ne cineci nikakvu prisilu nad njegovom voljom, vec delujuci savetima.

65. U Jevandjelju je napisao da je Gospod poslao sluge da pozovu zvanice i objave im: Evo sam obed svoj ugotovio (Mt.22,4). Medjutim, zvanice su se otkazivale, govoreci: Kupih pet jarmova volova, ili: Ozenih se(Lk.14,19; 20). Vidis li da je Onaj koji je pozvao gotov, i da su se pozvani odrekli, za sta su sami krivi. Vidis li da im je Gospod pripremio Carstvo i da ih zove da udju, ali oni nece.

66. Gospod neprestano udara u dveri nasih srdaca, [zeleci] da mu otvorimo kako bi mogao da udje i pocine u dusama nasim, nacinivsi obitelj u nama. Jer, On govori: Evo stojim na vratima i kucam; ako ko cuje glas moj i otvori vrata, uci cu k njemu (Otk.3,20). On je blagovoleo da mnogo postrada, predavsi telo Svoje na smrt i izbavivsi nas od ropstva kako bi dosao u nasu dusu i u njoj nacinio obitelj. Jer, Njegova hrana, i pice, i odeca i pokrov i pocinak nalazi se u nasoj dusi. Zbog toga On neprestano udara u vrata, zeleci da udje kod nas. Primimo ga, dakle, i uvedimo u sebe zato sto On za nas predstavlja i hranu, i pice i vecni zivot. Nijedna dusa koja ga sada ne primi u sebe i koja ga u sebi ne uspokoji, ili bolje – koja se sama ne uspokoji u Njemu – nece imati nasledja sa svetima u Carstvu nebeskom, i nece moci da udje u nebeski grad. Ti nas sam, Gospode Isuse Hriste, uvedi u njega!