POUKE SVETOG MAKARIJA o hrišćanskom životu, izabrane iz njegovih besjeda

1. PRVOBITNO SVJETLO STANjE

SVETI MAKARIJE VELIKI

POUKE SVETOG MAKARIJA
o hrišćanskom životu, izabrane iz njegovih besjeda

1. PRVOBITNO SVJETLO STANjE

a) Poslednji cilj i vrhovno blago coveka jeste bogoopstenje. Bog je blagovoleo da pocinje u njemu i covek nigde ne nalazi pokoja osim u Bogu. U takvom srodstvu stoji covek sa Bogom po prvobitnom naznacenju tvorevine.

1. Nijedna bliskost ni uzajamnost nije veca od bliskosti duse sa Bogom i Boga sa dusom. Bog je stvorio raznu tvar: nebo i zemlju, sunce, mesec, vodu, plodno drvece, razne vrste zivotinja. Medjutim, ni u jednoj od njih On ne pociva. Sva tvar je u Njegovoj vlasti, pa ipak ni u jednoj nije sacinio presto, niti je stupio u opstenje. Jedino je prema coveku imao blagovoljenje, stupivsi sa njim u opstenje i u njemu pocivajuci. Vidis li kakvo je srodstvo Boga sa covekom i coveka sa Bogom?

2. Kao sto je Bog nebo i zemlju stvorio za staniste coveku, tako je i telo i dusu covekovu sazdao za Svoje staniste, tj. da se useli i da pocine u njegovom telu kao u Svom domu, i da mu ljubljena dusa, stvorena po Njegovom obrazu, bude prekrasna nevesta.

3. Visoko je dostojanstvo coveka. Pogledaj kakvi su nebo i zemlja, sunce i mesec, pa ipak Gospod nije blagovoleo da u njima pocine, vec jedino u coveku. Zbog toga je covek dragoceniji od svih tvari. Usudicu se da kazem – ne samo od vidljivih, nego i od nevidljivih, tj. duhova koji sluze. Jer, ni o arhangelu Mihailu, ni o arhangelu Gavrilu Bog nije rekao: Stvorimo… ga po obrazu i po podobiju nasem (Post.1,26), vec o umnoj prirodi coveka, tj. njegovoj besmrtnoj dusi. Napisao je, naime: Andjelske vojske su oko onih koji ga se boje(Ps.33,8).

4. Slovesna i blagorazumna dusa nigde ne nalazi pokoja osim u jedinom Gospodu, iako je obisla sva sazdanja. I Gospod Svoje blagovoljenje ukazuje jedino coveku.

5. Bogata zarucena devojka se ne zadovoljava nikakvim darovima do braka, sve dok se ne ostvari bracni savez. Tako se ni dusa nicim ne uspokojava sve dok ne dostigne savrseno opstenje sa Gospodom. Gladno dete ne obraca paznju na bisere i dragocenu odecu, vec samo na dojke koje mu mogu pruziti mleko. Slicno rasudjuj i o dusi (tj. da ona mimoilazi sve, zeleci da okusi jedino Boga, i jedino tada se uspokojava).

b) Takvom cilju je covek bio pripremljen od samog stvaranja. Prilikom stvaranja u njega je zalozen cilj.

6. Dusa je veliko i divno delo. Pri stvaranju, Bog je njenu prirodu stvorio bez poroka. On ju je stvorio po obrazu vrline Duha, polozivsi u nju zakone vrlina – rasudjivanja, poznanja, blagorazumnosti, vere, ljubavi.

7. On je u nju polozio razum, volju, vladalacki um, i u njoj zacario i drugu veliku tananost, ucinivsi je lako pokretnom, lakokrilom, neumornom, darujuci joj da dolazi i odlazi u jednom trenu, da mu mislju sluzi kada to Duh ushte. Jednom recju, on ju je sazdao [sa ciljem] da mu postane nevesta i da ima zajednicu sa Njim, da bude u jedinstvu sa Njim, i da sa Njim postane jedan duh, kao sto je receno: A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Njime (1.Kor.6,17).

8. Kao sto covek marljivo sabira u svoj dom raznovrsno blago, tako i Gospod u Svoj dom, tj. dusu i telo, sabira i polaze nebesko blago Duha.

v) Zbog toga su prvosazdani bili u Bogu i posedovali velika preimucstva i dobra.

9. Do prestupa, oni su bili obuceni u slavu Boziju… Dok je drzao zapovesti, Adam je bio prijatelj Boziji. Sa Bogom je prebivao u raju.

10. U Adamu je prebivalo Slovo i on je u sebi imao Duha Bozijeg.

11. U pocetku cist, um je prebivao u svom poretku, sagledavajuci svog Vladiku. I Adam je, ostajuci u cistoti i blazenstvujuci, carevao nad svojim pomislima, pokriven bozanstvenom slavom.

12. Samo Slovo, koje je prebivalo u njemu, za njega bese sve: i znanje, i osecanje (blazenstva), i nasledje, i ucenje. I u snu je na prvosazdanima prebivala slava, tako da oni ne vidjahu svoju nagotu.

13. Covek je bio u casti i cistoti, gospodar svega, pocevsi od neba, pa do dole, imajuci [sposobnost da] razlikuje strasti, tudj demonima, cist od greha i poroka, obraz i podobije Bozije.

g) Medjutim, to obilje blagodati nije posedovalo nista prisilno. Covek je bio slobodan da prebiva sa Bogom i blagodati, ili da se odeli od njih. On se odvojio i pao, kao i pali duhovi.

14. Sva slovesna bica – andjele, duse i demone, Sazdatelj je sacinio cistim i prostim. Skretanje, medjutim, nekih od njih ka zlu proizislo je od njihove samovlasnosti [tj. slobode]. Naime, oni su svojom voljom skrenuli od dolicne pomisli.

15. Vidljive stvari su svezane nekakvom nepokretnom prirodom. One ne mogu da izadju iz stanja u kome su stvorene, niti imaju svoju volju. A ti si sazdan po obrazu i podobiju Bozijem. Kao sto je Bog slobodan i cini sto hoce, tako si i ti slobodan. Ti si po prirodi lako izmenjiv.

16. Nasa priroda je lako prijemciva i za dobro i za zlo; i za Boziju blagodat i za protivnicku silu. Ona ne moze da se primorava.

17. Na taj nacin je Adam, po svojoj sopstvenoj volji, prestupio zapovest i poslusao lukavog.

18. Njemu je bilo pripremljeno bogatstvo i veliko nasledje. Medjutim, stekavsi rdjave pomisli i misli, on je pred Bogom propao.