АРХИМАНДРИТ ЈОВАН КРЕСТЈАНКИН ИДЕНТИФИКАЦИОНИ ПОРЕСКИ БРОЈ ЦАРУ ЦАРЕВО ИЛИ ЖИГ ЗВЕРИ

АРХИМАНДРИТ ЈОВАН КРЕСТЈАНКИН

ИДЕНТИФИКАЦИОНИ ПОРЕСКИ БРОЈ 

ЦАРУ ЦАРЕВО ИЛИ ЖИГ ЗВЕРИ 

Драги моји, децо Цркве Христове! У садашње дане, када небо и земља ликују због неизрециве милости Божије – због рођења у свету његовог Спаситеља, када Православна Црква 2000-годишњим страдалничким стајањем у истини и својим спасоносним напорима потврђује, да је с нама Бог, када је сабор прослављених Новомученика руских заложио у темељ Цркве плод своје крсне сетве, и Божијом милошћу народ Русије почео се сећати славне хришћанске прошлости и сада налази пут у храм Божији, к Богу – треба да се радујемо и живимо живом Вером и несумњивом надом на Бога и Његову Свету Цркву. Живети и свакодневно се сећати да нас је печат дара Духа Светога, примљен у Светом Крштењу, учинио децом Божијом и благодарити Богу за то. 

Али у ове духовне и светоносне дане тамна сенка духовне узрујаности узборукала је умове и срца верујућих, и лишава их не само радости васељенског и вечног славља, него и саме вере и поуздања. Ко то изнова, као у времена Спаситеља, прилази Њему са лукавим питањем: “Шта ти мислиш? Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не?” (Мт.22,17; Мк.12,14; Лк.20,22). На савременом језику то гласи овако: “Треба ли прихватити нови систем опорезивања или не?” 

Одговор је парадоксалан. Сами православни верујући Хришћани: свештеници и мирјани, заборавивши на промисао Божију, на Бога – уступају власт мрачним силама. Као што се тада кушачи Спаситеља нису задовољили Његовим одговором и удаљили на неко време, да би смислили нову подвалу за Њега, тако и сада одговор саборног црквеног ума који је дала Црква ради разјашњавања проблема није прихваћен – и продужава се смушеност и паника унутар Цркве и међу наородом Божијим, у самој ствари све то изазива непријатељ Божији, непријатељ Цркве, непријатељ нашег спасења. 

Питање увођења личних електронских бројева пореских обвезника од стране државе трудом непријатеља Божијег и лажним гласинама о увођењу у ИПБ (идентификациони порески број) са три шестице довело је у Цркви до велике пометње и постало за нас провера која је код многих верујућих пројавила одсуство вере и поверења у Мајку Цркву. 

Драги моји, управо томе је тежио непријатељ, уводећи у бар-код број “666”, а не нешто друго. А како лако и безболно је овај судбински број уклоњен, учинивши своје! Број је уклоњен, а метеж и раскол у Цркви настављају да се продубљују. И разговори о жигу антихриста, о “обезблагодаћености” наше Цркве, о скором крају света узнемиравају умове верних. 

Секташка и противцрквена расположења и речи одјекују , нажалост, и с црквених авмона. У историји Цркве таква расположења су доживљена не једном, а нарочито у периодима политичких потреса, катастрофа, ратова и сваковрсних “перестројки”. Чак су се и велики стубови Цркве у том погледу варали. 

Ево како описује слична збивања становник наше свете Псково-Печерске обитељи велики подвижник побожности митрополит Венијамин (Федченко): узрок сличних појава је у души човековој… увек је за човека саблажњиво све што је тајанствено, необично, натприродно, чудесно,; а нарочито све што је страшно. А при том се јавља лажна “ревност” за Бога… Све је то одавно познато у духовном животу. Али, слични покрети, периодично , као вулканске ерупције, излазе на видело током историје. То је обично било повезано с некаквим политичким потресима, катастрофама, ратовима и угњетавањима. Нужно је борити се с том духовном болешћу. Сам ап. Павле почео је ту борбу написавши целу 2. Посланицу Солуњанима ( а делом и 1.), где он заповеда да се не верује “ни духу, ни речи, ни посланици” (2.Сол. 2-4). Без обзира на ово, слични покрети у историји ницали су увек изнова. Чак су и неки велики стубови Цркве грешили у одређивању “рокова” краја света”. На пример, Св. Јован Златоусти је отворено писао да крај света треба очекивати негде око “четиристоте године”. “Нећу погрешити(!), говорио је указујући на приближан датум око 400. године…И погрешио је: прошло је 1548 година од тога дана, краја света нема. То је написано у 8. тому његових дела, у тумачењу Христовог разговора са Самарјанком (Евангелије по Јовану, гл. 4). 

Слично томе је, у време прогона икона и иконопоштовалаца – од 6. до 9. века- мислио о “скором” крају света и Св. Теодор Студит. И уопште, многи су се много пута бавили овом идејом. У Русији, о томе је говорио о. Амросије Оптински” (Митр. Венијамин Федченков, “Због Православља помиловаће ме Господ”…СПБ.1968.год.). 

Али ево доживели смо 2001. годину, а краја света нема и живот се продужава. И Христос, Који је дошао у свет да грешне спасе, продужава свој подвиг љубави према роду човечанском. Он нам је даровао пут ка спасењу, само је Он пут спасења за Хришћане и првих и последњих времена – и ово је вера у Промисао Божији и живот по вери. Сам Господ наш Исус Христос у Својој првосвештеничкој молитви моли Бога-Оца за све који верују у Њега:”Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од злога.” Драги моји, то моли Христос за нас! Тако смо, Божијом заповешћу ми, деца Божија, позвани да живимо у свету. Међутим, свет може бити различит – хришћански, пагански, богоборачки, а ми смо позвани да у било каквом свету посведочимо светлост Христовог учења и Истине, а то је по речи Писма – “љубав, радост, мир, дуготрпељивост, доброта, милосрђе, вера, кротост, уздржање. За такве нема Закона.” 

У претпразничном канону на Крштење Господње Црква, сасвим јасно описује правилан однос према ономе што је световно и ономе што је Божанско, однос који важи за све који иду за Христом. “Написао си се, али се ниси учинио слугом повинујући се ћесаревој наредби, него си нас који смо испрва продани законом греха ослободио сада и удостојио усиновљења”. По примеру Спаситеља ми се верујући, покоравамо државним законима, остајући , при томе, духовно слободни као синови Божији, синови Светлости! 

Како да се на сетимо у садашњој ситуацији оног тренутка у животу Цркве када је она ушла у беспућа револуционарне смутње и када је било потребно научити се живети и сачувати Цркву у времену потпуног безакоња. А наш Свајтјејши Патријарх Тихон је сваки дан преброђивао у духовном спокојству, јер је веровао Богу и Њему је предавао Цркву и себе и народ Божији. 

Веровати Богу- ето у чему је наша снага, наше супротстављање смутњи и расколу у Цркви. Сведочанства истинске вере оставили су нам руски Новомученици. Тако, свештеномученик митрополит Венијамин Петроградски пише уочи своје мученичке кончине:" ...Хри”тос је наш живот, светлост и мир. С Њим је увек и вазда добро. Треба више вере, треба више да је имамо, ми пастири. Заборавити своје самопоуздање, ум, ученост и дати места благодати Божиојо- ево истините хришћанске духовне изграђености.” Верник живи у миру са Христом, умире у Христу и иде ка Христу. И нико нас не може раздвојити од љубави Божије: ни брига ,ни тескоба, ни клевета Бога и Цркве, коју сеје непријатељ рода људског. 

А страх тамо “где не беше страха”, сда је парализовао веру и одузео наду многима и сенка непријатељева упиње се да заклони Сунце Правде-Христа. Не дај, Боже, да тако буде! 

Драги моји, како смо се то препустили паници сматрајући да ћемо поништити своје име хришћанско, заменивши га бројем? Али зар се то уопште може десити у очима Божијим? И зар не памтимо ми све оне свештенослужитеље, мирјане-Хришћане, који су током дугог периода живота морали да забораве своја имена, презимена, која су била замењена бројем. Многи су тако и отишли у вечност, само са бројем, а Бог их је примио у Своје Очинско наручје као Свештеномученике и Мученице, и беле победничке ризе сакриле су под собом њихова затвореничка одела. Није било имена, али је Бог био близу и Његово вођство је водило сваког заточеног верника кроз сен смртну свакога дана. 

Код Господа нема схватања о човеку као броју: број је неопходан само савременој рачунарској техници; за Господа нема ничег скупљег од човекове душе, ради које је Он послао Сина Свога Јединородног Христа- Спаситеља. И Спаситељ је дошао у свает са пописом становништва. 

А шта рећи о контроли и тоталној шпијунажи којима тако плаше простодушне људе? Када и у којој то држави није постојала тајна канцеларија? Све је то већ било…све бива…и биће… али ништа не спречава верујућег човека да се спасава. И сваки иде кроз живот својим крсним путем, вером проходећи све са чим се сусреће на свом животном путу. И верујући прима све из руке Божије са увереношћу да све користи спасењу. 

Боље да размислимо о томе, чега увек треба да се сећа православни Хришћанин- Свевидећег Ока Божијег, Које је видело како се ткало наше тело, о ангелу светлости и ангелу таме, који мотре сваки наш корак, савку нашу мисао-од детиње колевке до смрти. Мислимо ли ми о томе? Ми се сада (више него Бога) бојимо жига антихристовог, који ће бити “у време оно”, за које не знамо да ли ћемо га доживети. А ево о жигу нашег личног греха мало ко се замисли. А управо он, тај жиг, предаје човека под власт антихристове стихије и постаје стварни предобраз тог жига. Њега се уствари треба бојати! И ништа Божанско неће проћи кроз тај страшни греховни жиг, којим ми сви свакодневно жигошемо свој ум и срце. Господ, пак, знајући нашу немоћ, дао нам је покајање- разрешење грехова. 

Али, очишћење душе, ума и срца врши се само у Цркви, само у Светим Тајнама. Управо на Цркву је сада устао непријатељ! 

Да, све Божанско Писмо испуниће се без сумње. Да, биће пред крај света три и по године таква невоља какве није било од стварања света, и тиме ће бити обележена власт антихриста. Да, биће Славни и Страшни Долазак Спаситеља, Који ће убити непријатеља дахом уста Својих. Све ће то бити, али- када? Времена и рокове одредио је у Својој власти Господ Бог-Отац, а зауставити Промисао Божији или изменити га не може ни најмоћнија рука. И нама није могуће ни да убрзамо долазак тог часа, нити да га спречимо. А живети у Богу треба сада и одмах. 

А већ сада неки зову вернике да се повлаче у шуме, пустињу, у тајне одаје: немојте узимати идентификаиони број, немојте се уписивати у нови систем државне евиденције, идите из света, идите из Цркве… 

Али како се спасти? Како живети, како гајити децу у Богу у свету, о томе сви ћуте. Већ сада поток горких и сузних писама, недоумице, запљуснуо је духовнике:кажу, наша Црква је већ добила свој порески број и у њу, онда, више не треба ићи. Старица, која је целог живота и у најтеже време сачувала верност Богу и Цркви, сда када је при крају живота, отпада од спасоносне лађе Цркве…И ко ће дати одговор пред Богом за саблажњавање свих ових малих , који су се простодушно спотакнули на оно што са духовним животом нема никакве везе-на идентификациони прески број… 

Погледајте каква се провера наше вере и њене трезвености, њене духовности збива у наше дане…Печат Христов појавио се у свету кроз Његово спасоносно дело. Крст који је био оруђе срамне казне, освештан Крвљу и благодаћу нашег Исуса Христа, постао је Христов печат неограничене силе за побеђивање ђавола. 

Сад, пак, многи говоре само о броју 666 као жигу антихриста. Али, зар је антихрист већ освојио власт у свету? Зар су већ избрисане државне границе…И зар се антихрист већ зацарио, и зар су га признали сви као владара читавога света, чиме је задобио право на свој печат? 

Али, још апостол и јеванђелиста Јован Богослов говори да се у његово време појавило много антихриста. Много их је било – различитих невера, смутљиваца, саблазнитеља, расколника и кваритеља, али то још није био онај јединствени антихрист који ће по допуштењу Божијем добити власт над светом, и онима који живе у њему на три и по године. Сви треба да се сећамо, да сада још живимо у спасоносно време, у време благодатно, када је спаситељ света Христос спреман да прими и спасе свакога грешника који уздахне Богу за своје спасење. Спасавамо се и спасаваћемо се у Цркви, ограђујући се страхом Божијим од сваког греха, од лукавства, лажи и притворности и самовоље. 

Добро је сада, када се у народу буди хришћанско самосазнање, да сви схватимо коме су и зашто су баш сада потребни такви нехришћански методи борбе за “слободу”. А и питање је од чега треба да будемо “слободни”? 

Да ли од хришћанске црквене дисциплине, јер такви својим приватним мишљењем оспоравају саборни глас Цркве? Да ли од Цркве једине саборне, па да се одазовемо на позив оне расколничке мањине која зове вернике у “катакомбе” , да би се потом све тоизродило у секту? Да ли од плаћања пореза…? 

На опрез децу Цркве наводи то што се овакви, у жељи да достигну свој циљ, не гнушају, да се користе методом “оца лажи”, ђавола, односно клеветом! 

Од почетка појаве ове смутње написао сам не мало писама у вези са идентификационим пореским бројем. И ево једно од њих је, вољом Божијом, преко Интернета објавио Сретењски манастир, тако да је постало доступно широком аудиторијуму. Али, то моје писмо су прогласили за лажно, тј. да није моје. Данас се опет и опет, управо због тога, потписујем под овим чланком… 

Сада сам у вези са тим што моје име уплићу у клевету они, који се боре против Цркве, обавезан рећи свима, који су увучени у ову психозу: БОЈТЕ СЕ ПОДЕЛЕ И РАСКОЛА У ЦРКВИ! 

Бојте се да не отпаднете од Мајке – Цркве, јер само она једина задржава лаву антихришћанске разузданости у свету сада! 

Бојте се да судите црквеним свештеним старешинама, јер то је погибија и без антихристовог печата! 

БОЈТЕ СЕ ГРЕХА! 

…Јер отишавши од Цркве, ми ћемо наследити управо то од чега се сада бојимо. 

Запечатимо на таблицама срца и ума духовну основу нашег јединства с Богом:”Сине, дај ми твоје срце”. Душу и срце, верно Богу, Господ неће дати непријатељу на уништење! 

Уз савремене техничке могућности “могуће је запечатити све народе “бројевима” и “чиповима” и “печатима”. Али, они душу људску не могуи озледити ако не буде свесног одрицања од Христа и свесног поклоњења непријатељу Божијем. 

Животне рећи Спаситеља нашега нека нам буду руководство и путовођа по животном бурном мору: 

“Мир вам остављам, мир Свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји” (Јн. 14,27-28), “верујте у Бога, и у Мене верујте” (Јн.14,1) 

Са руског: Филотеј Дилберовић