О молитви Исусовој и Божанској благодати

Архиепископ Антоније (Гољинско-Михајловски) - О молитви Исусовој и Божанској благодати

Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти (Мт. 26, 39). Две овде изражене мисли "Господе, помилуј ме" и "Нека буде, Господе, воља Твоја света" чине срж молитве Исусове. Пре свега, треба знати да је молитва Исусова делотворна суштина покајања, коју је Христос Господ показао. Она научава делатника да одсеца жеље своје воље, да љуби Бога више од твари, да се искрено смирава, да истински познаје себе, да се никако у себе не узда, да не приписује све добро себи, него Богу и да за све одаје Њему хвалу.

Молитва Исусова приближава Богу, а помирење са Богом рађа истинску љубав према ближњем. Молитва сједињује душу са њеним жеником Господом и постаје беседа Господа и душе. Велико дело Исусове молитве започиње словесним (усменим) трудом у делатном периоду и досеже до периода созерцатељног, узводећи човека до истински духовног цело-мудреног (здраво-умног) живота, а најдостојнији: они који се не оскврнише са женама (Откр. 14, 4), који су успели да постигну истинску духовну девственост, бивају удостојени највише врлине – молитве зритељне (видилачке).

Молитва, по мери деловања у њој речи, ума, срца и Духа Божјег, има одговарајуће називе. Она бива усмена, умно-делатна, умно-срдачно-делатна. Ова три вида молитве доступна су човеку у периоду његове старе делатности, то јест до свецеле преданости његове вољи Божјој. Следећа два вида молитве подвижник задобија тек по очишћењу срца од страсти и греха и називају се умно-срдачна само-покретна, покретана Духом Светим, и умно-срдачна чиста, или нелебдећа (не-високо-летећа, не-високо-парна). Ова последња је истински созерцатељна молитва која доводи све врлине до савршенства духовног цело-мудрија (здраво-умља), будући да је свима мајка. Најдостојнији се кроз ову молитву доводе до сједињавања душе са Небеским Жеником у исти дух. Човек тада задобија највиши дар – молитву зритељну (видилачку). Тада, сјединивши се са Господом, сагледава, разумевајући, велике тајне Божије и премудрост Његову, прославља свим својим духовним бићем Свету Тројицу, стекавши у срцу Бога.

На путу ка Богу молитва бива неодложно духовно оружје ума, јер се битка води са духовима таме, који делају кроз страсти, са самим страстима, са телом и са светом, који, припадајући земљи, ка земљи и вуку. Молитва – мач духовни – све ове војске зла посеца, потпуно онемогућава њихову делатност, разоткрива сву слабост злобе пред моћи Божјом, дарује разумевање немоћи човечије у борби са злом и мења саму природу човекову. Молитва води неповређен ум који се чисти, немоћан сам по себи, но поткрепљиван Богом, као и душу кроз сва смртоносна искушења, славећи Бога Свемогућег Творца.