STVARANjE ČVRSTE RJEŠENOSTI ZA SPASENjE U GOSPODU SVETI MAKARIJE VELIKI

4. STVARANjE ČVRSTE RJEŠENOSTI ZA SPASENjE U GOSPODU

SVETI MAKARIJE VELIKI

POUKE SVETOG MAKARIJA
o hrišćanskom životu, izabrane iz njegovih besjeda

4. STVARANjE ČVRSTE RJEŠENOSTI ZA SPASENjE U GOSPODU

Pokret duse ka spasenju ostvaruje se obrazovanjem zelje za spasenjem i tvrde resenosti da se ono ostvari u Gospodu. Gospod je ostvario nase spasenje, sve je pripremio za njega i zeli da se svako spase. On jedino ocekuje da covek pristupi i pocne da se trudi za spasenje.

a) Nasa zelja se ocekuje kao neophodan uslov.

67. Covek po prirodi ima preduzimljivost koju Bog i ocekuje od njega. Zbog toga On zapoveda da covek najpre shvati, da shvativsi zavoli, i najzad da pokrene volju. Da, pak, um stupi u dejstvo, ili da se podnese trud, ili da se ispuni delo – blagodat Gospodnja pruza onima koji zele i koji su poverovali. Zbog toga je volja covecija sustinski uslov. Bez volje [covecije] ni Bog nista ne cini, premda bi i mogao, kao slobodan. Zbog toga ispunjenje dela Bogom zavisi od volje covekove. Kada [prinesemo svoju slobodnu volju] On – divan i u svemu nepojmljiv – citavo delo pripisuje nama.

68. Iako se nije mogla izleciti, i premda je ostajala sa ranom, krvotociva zena je ipak imala noge sa kojima je prisla Gospodu i dobila isceljenje. Isto tako, premda nije mogao da pridje i pristupi Gospodu zbog slepila, onaj slepi je pustio glas koji je stigao pre vesnika: Sine Davidov Isuse, pomiluj me (Mk. 10,47). Poverovavsi, on je dobio isceljenje kad je Gospod prisao i dao mu prozrenje. Isto tako je i sa dusom. Premda je izranavljena sramnim strastima i oslepljena grehovnom tamom, ona ipak ima volju kojom moze da zavapi Isusu i da ga prizove da dodje i da joj pruzi vecno izbavljenje.

69. Da slepi nije uzviknuo i da ona krvotociva nije prisla Gospodu, ne bi dobili isceljenje. Isto tako, onaj ko po sopstvenoj volji i iz sveg proizvoljenja ne pristupi Gospodu i ko ga ne moli sa nesumnjivom verom – nece dobiti isceljenje. Jer, zbog cega su oni odmah bili isceljeni, a mi jos uvek ne nalazimo izlecenje od tajnih strasti? Mi ne dobijamo duhovno isceljenje i spasenje usled neverja naseg i usled razbijenosti nase, zbog toga sto ga ne volimo iz sveg srca i sto ne verujemo u Njega iskreno. Zbog toga, verujmo u Njega i istinski mu pristupimo kako bi On ubrzo na nama izvrsio istinsko isceljenje. On je obecao da ce dati Duha Svetoga onima koji isipu od njega (Lk.11,13), da ce otvoriti vrata onima koji kucaju i da ce ga naci oni koji ga traze (Mt.7,7). To je obecao Onaj koji ne obmanjuje (Tit.1,2).

70. Premda nista ne moze da ucini, niti je svojim nogama u stanju da pridje majci, dete se ipak, trazeci je, krece, zove i place. I majka se najzad sazali na njega. Njoj je milo sto je dete sa naporom i placem trazi. Najzad, posto dete ne moze da dodje do nje, ona sama, pobedjena ljubavlju prema njemu zbog njegovog dugotrajnog iskanja, dolazi, uzima ga sa velikom neznoscu, mazi i hrani. Isto cini i covekoljubivi Bog sa dusom koja mu prilazi i koja ga trazi. Ipak, podstican Njemu svojstvenom ljubavlju i blagoscu, On se jos vise prilepljuje za razumnu dusu i, po apostolskoj reci, postaje sa njom jedan duh (1.Kor.6,17).

71. Gospod je milosrdan i dugotrpeljiv u ocekivanju naseg obracenja. Ako gresimo, On nas ceka da se pokajemo, ako padnemo, ne stidi se da nas ponovo primi, kao sto rece prorok: Zar nece ustati onaj koji padne? I zar se nece vratiti onaj koji se udaljuje?(Jer.8,4). Mi jedino treba da smo trezvoumni, da steknemo dobru misao, da se brzo i na pravi nacin Njemu obratimo, istuci Njegovu pomoc. On je gotov da nas spase. On prima plamenu ceznju nase volje (koja odgovara nasim silama), kao i veru i spremnost koji proizilaze iz dobrog proizvoljenja, premda svaki uspeh jedino od Njega dolazi. Zbog toga, svukavsi sa sebe svako predubedjenje, nemar i lenjost, postarajmo se da postanemo hrabri i spremni da idemo Njegovim tragom. Nemojmo to odlagati iz dana u dan zbog privlacnosti zla, jer ne znamo kada ce biti nas izlazak iz tela.

b) Kako se obrazuje zelja?

aa) Probudjenje od Boga.

Gospod nevidljivo urazumljuje dusu. Ponekad je preobraca nesrecom, ponekad neposrednim dejstvom, kao kod apostola Pavla. Ipak, svestrani glasnik ka obracenju jeste rec Bozija.

72. Bogu je ugodno da (coveka koji se nalazi u grehu) ponovo uvede u zivot. Stoga ga On savetuje da place i da se pokaje. I ako covek produzi sa time (tj. da oplakuje sebe) zbog svojih davnih sagresenja, Bog ga ponovo pobudjuje da place i prinosi pokajanje (kako bi sav svoj zivot u pojedinostima oplakao).

73. Nevolje, stradanja i rane koje te snalaze po domostroju [Bozijem], [potrudi se da primis] kao nesto sto ti je korisno za dusu, a ne kao nesto nepozeljno. Jer, kada te susretnu nesrece, poceces da razmisljas u sebi: “Posto sam nesrecan u svetu, odreci cu ga se, i poci cu da sluzim Bogu”. Moze se desiti da, dosavsi do te misli, cujes zapovest: Prodaj sve sto imas (Mt. 19,21), omrzni telesno opstenje i sluzi Bogu. Tada ces poceti da blagodaris za nesrecu u svetu, buduci da se njenim povodom pokazujes poslusan Hristovoj zapovesti. Najzad, ako si unekoliko izmenio svoj um u odnosu na vidljivo i udaljio se od telesnog opstenja, treba takodje da se umom udaljis od plotskog mudrovanja i da steknes nebesko razmisljanje. Tada ces poceti da rasudjujes o zapovesti koju si cuo. I neces jos obresti pokoj, ali ces prihvatiti staranje i trud da steknes ono o cemu si slusao.

74. Kako je Bog ulovio apostola Pavla? Kao sto tiranin zarobljava nekog [coveka] koga zatim oslobadja istinski car, tako je i Pavle, dok je u njemu dejstvovao tiranski duh greha, gonio i mucio Crkvu. Medjutim, posto je to cinio iz neznanja, revnujuci za Boga i misleci da se trudi za istinu, Bog ga ne ostavlja, vec ga hvata. Obasjavsi ga neizrecivo, nebeski i istinski Car ga je udostojio da cuje Njegov glas. Udarivsi ga u lice kao slugu, On mu je dao slobodu. Vidis li kakva je blagost Vladike kada u jednom trenutku moze da obnovi duse koje su se prilepile za zlo i podivljale, saopstivsi im Svoju blagost i mir.

75. Car koji hoce da [svojim podanicima] saopsti objavu i razdeli darove, pise poslanice u kojima svima daje na znanje: “Postarajte se da sto skorije dodjete kod mene da dobijete carske poklone”. Onima koji ne dodju i ne prime darove, citanje poslanice nece nista koristiti. Naprotiv, oni ce potpasti pod osudu na smrt zato sto nisu hteli da dodju i da se iz carskih ruku udostoje casti. Tako je i Car – Bog predlozio ljudima Bozanstvena Pisma kao kakvu poslanicu, objavljujuci im da oni koji prizivaju Boga i koji su poverovali treba da istu da dobiju nebeski dar od Ipostasi Njegovog Bozanstva. Jer, napisano je: Da… postanemo pricasnici bozanske prirode(2.Pt.1,4). Ako covek ne prilazi, ne iste i ne dobija, uzaludno mu je citanje Pisma. Naprotiv, ono ce ga podvesti pod osudu na smrt jer nije hteo da od nebeskog Cara primi dar zivota, bez kojeg nije moguce steci besmrtan zivot.

bb) Borba sa sobom da bi se volja sklonila ka prizivanje.

76. Covek ne postaje dostojan blagog udela cim cuje rec Boziju. Tvrdeci suprotno, ti kod coveka ukidas volju i porices postojanje suprotne sile koja ga ometa. Mi, pak, kazemo da onaj ko slusa rec dolazi do skrusenja i, po povlacenju blagodati po promislu radi covekove koristi, stupa u borbu i uci se ratovanju, suprotstavljajuci se satani. I tek posle dugotrajne borbe i sukobljavanja, on odnosi pobedu i postaje Hriscanin (tj. iskreni sledbenik Hristov).

vv) Predstave i ubedjenja koja dejstvuju na naklonost volje.

U toj borbi sa sobom um sabira razne podsticajne i pokretacke predstave istine i ubedjenja, koje su u stanju da podstaknu i oduseve. Sveti Makarije prvo istice ono sto je Bog ucinio za nase spasenje, kao i obecanja koja je povezao sa ovim delom. Na to se on cesto vraca.

77. Ljubljeni, nemoj gledati samo na umnu sustinu duse. Besmrtna dusa je dragoceni sasud. Pogledaj kako je veliko nebo i zemlja. Pa ipak, Bog nije pokazao [Svoje] blagovoljenje prema njima, nego samo prema tebi. Pogledaj na svoje blagorodstvo i dostojanstvo, jer On ne posla andjela, vec sam dodje da ti pomogne, da te prizove paloga, ranjenoga, da ti vrati prvobitnu cistotu Adamovu. Sam Bog je dosao da ti pomogne i da te izbavi od smrti. Stani cvrsto i shvati takvo promisljanje o tebi.

78. Zamisli da car susretne neku siromasnu devojku, odevenu u rite i da, ne ustrucavajuci se, sa nje skine necistu odecu, da umije njenu prljavstinu, ukrasi je svetlim haljinama i ucini ucesnicom njegove carske trpeze i slavlja. Tako je i Gospod nasao izranavljenu dusu, dao joj lekarstvo, svukao sa nje zamrljanu odecu i sramotu poroka, obukao je u carsku, nebesku, bozanstvenu, svetlozarnu i slavnu odecu, polozio venac na nju i ucinio ucesnikom carske trpeze na [njenu] radost i veselje.

79. Hriscanstvo nije nesto beznacajno, vec predstavlja veliku tajnu. Shvati svoje blagorodstvo, tj. da si prizvan u carsko dostojanstvo, da si rod izabrani… narod sveti(1.Pt.2,9). Tajna Hriscanstva je neobicna za ovaj svet. Vidljiva slava i bogatstvo cara su nesto zemaljsko, trulezno, prolazno, a ono Carstvo i ono bogatstvo su bozanstveni, nebeski, slavni, neprolazni i neprestani. Jer, u nebeskoj Crkvi [Hriscani] sacaruju sa nebeskim Carem. Kao sto je On Prvorodjeni iz mrtvih, tako su i oni koji sacaruju sa Njim – prvorodjeni.

80. Hriscanska obecanja su velika i neizreciva, i to u tolikoj meri da se sa verom i bogatstvom jedne duse ne moze uporediti ni sva slava i lepota neba i zemlje, ni ostala njihova lepota i ukras, kao ni bogatstvo, krasota i sladost vidljivog. Prema tome, kako da pored tolikih podsticaja i obecanja Gospodnjih ne pozelimo da u potpunosti pristupimo Gospodu, da mu posvetimo sami sebe, da se, pored svega drugog, po Jevandjelju, odreknemo i same svoje duse, te da osim Njega jedinoga nista vise ne volimo? Eto, sve nam je to darovano, i jos kakva slava! Koliko je samo Gospod promisljao o nama preko proroka i otaca! Koliko je izreceno obecanja! Koliko podsticaja! Koliku je blagost Vladika imao prema nama od samog pocetka! Najzad je preko Svog dolaska Svoju neizrecivu blagost prema nama dokazao raspecem, kojim je nas preobracene preveo u zivot. Medjutim, mi se jos uvek ne odvajamo od svojih prohteva, od ljubavi prema svetu, od rdjavih predubedjenja i navika, pokazujuci se malovernim ili nevernim. Ipak, i pored svega, Gospod prema nama ostaje milostiv, nevidljivo nas cuvajuci i uspokojavajuci, ne predajuci nas do kraja po gresima nasim poroku i prevarama sveta, i ne dopustajuci, po Svojoj velikoj milosti i dugotrpljenju, da poginemo, imajuci u vidu da cemo mu se nekada obratiti.

81. Sta znace reci: Sto oko ne vide, i uho ne cu, i u srce coveku ne dodje, ono pripremi Bog onima koji ga ljube(1.Kor.2,9). U ono vreme veliki pravednici, carevi i proroci znadjahu da ce doci Izbavitelj, ali ne znadjahu, ne cuse, niti im u srce dodje da ce On postradati, da ce biti raspet, da ce se proliti krv na Krstu, da ce biti krstenje ognjem i Svetim Dugom, da ce se u Crkvi prinositi hleb i vino, koji su obraz Njegovog tela i krvi, da ce oni koji se pricescuju vidljivim duhovnim hlebom [u stvari] kusati telo Gospodnje, da ce apostoli i Hriscani primiti Utesitelja i da ce se obuci silom svise, da ce se udostojiti sjedinjenja sa Duhom Svetim. To nisu znali ni proroci, ni carevi, niti im je to dolazilo u srce.

82. Kad su nam takva blaga pripremljena, kad su nam pruzena takva obecanja, i kad Gospod ima takvo blagovoljenje prema nama, nemojmo biti nemarni i nemojmo zakasniti, vec pozurimo u vecni zivot, svecelo se posvetivsi ugadjanju Gospodu.

83. Slusajuci o dostojanstvu duse i tome kako je dragocena ta umna sustina, ne shvatas li da je za coveka, a ne za andjele, receno: Stvorimo… ga po obrazu i po podobiju nasem (Post.1, 26), te da ce nebo i zemlja proci, a da si ti pozvan na usinovljenje, na bratstvo, da budes nevesta Careva? U vidljivom (svetu) sve sto pripada zeniku pripada i nevesti. Tako se i tebi poverava sve sto je Gospodnje. Jer, On sam je dosao da se zastupi za tebe i da te pozove. Ti, pak, nista ne shvatas, i ne poimas svoje blagorodstvo. Zbog toga pravedno duhovnosac oplakuje tvoj pad: Covek koji je u casti nije razumeo, nego se uporedio sa nerazumnim skotovima, i upodobio im se (Ps.48,21).

Posle toga kod njega slede i druge pobude: biti sa sebi srodnim (sto i jeste nas cilj), tj. sa Gospodom. Nama je jedino dobro kada sledimo za Gospodom i nema niceg goreg nego ne slediti za Gospodom.

84. Ako podignes oci ka suncu videces da je njegov krug na nebu, a da mu svetlost i zraci silaze na zemlju i da sva sila svetlosti i blistavosti stremi ka zemlji. Tako i Gospod sedi sa desne strane Oca, iznad svakog nacala i vlasti, ali mu oko pazljivo gleda srca ljudi koji borave na zemlji, kako bi one koji ocekuju Njegovu pomoc podigao tamo gde sam prebiva. Jer, On govori: Gde sam ja onde ce i sluga moj biti (Jn.12,26). Medjutim, beslovesne zivotinje su mnogo razboritije od nas. Svaka od njih se sjedinjuje sa sebi srodnom prirodom: divlje sa divljima, a ovce sa svojim rodom. A ti se ne vracas svom nebeskom srodstvu, tj. Gospodu, vec se svojim pomislima saglasavas sa zlobom, postajuci pomocnik grehu, zajedno sa njim ratujuci protiv sebe i predajuci se na hranu neprijatelju, slicno ptici koju prozdire orao, ovci koju [ulovi] vuk, ili detetu koje pruzi ruku ka zmiji i biva ujedeno.

85. Dusa se sjedinjuje voljom sa onim sa kime se spaja. Prema tome, ona ima udela u svetlosti spokojstva ukoliko u sebi ima svetlost Boziju i ukoliko u njoj zivi, ukrasavajuci se svim vrlinama. Ukoliko, pak, u sebi ima grehovnu tamu, ona potpada pod osudu. Dusa koja zeli da zivi kod Boga u vecnom pocinku i svetlosti, treba da, kao sto smo ranije rekli, pristupi istinskom Arhijereju Hristu, da se zrtvuje, da umre za raniju lukavu tamu, da se usmeri ka drugom zivotu i bozanstvenom opstenju. Kada cujes o navedenom, obrati paznju na to da li se i u tvojoj dusi zaista ostvarilo. I ako nije, treba da neprestano zalis, places i tugujes. Kao onaj koji je jos mrtav za Carstvo, vapij ka Gospodu i moli sa verom da te udostoji istinskog zivota. Stvarajuci ovo telo, Bog ga ne stvara iz njegove prirode, niti mu dozvoljava da ima zivot, hranu, pice, odelo i obucu iz njega samog. Naprotiv, On ga je stvorio nagog, kako bi sve potrebno za zivot nalazio spolja i kako bi bilo nemoguce da zivi bez onoga sto postoji izvan njega, tj. bez hrane, bez pica i bez odece. Ukoliko se bude ogranicavalo na ono sto poseduje po prirodi, ono ce se istrositi i propasti. Isto se desava sa dusom koja u sebi nema svetlosti Bozije, premda i jeste stvorena po obrazu Bozijem. Jer, takvi su domostroj i blagovoljenje Bozije o njenom vecnom zivotu, tj. da duhovnu hranu i duhovno pice, kao i nebesko odelo, prima od Njegovog Bozanstva, od Njegovog vlastitog Duha, od Njegove vlastite svetlosti, a ne od svoje prirode. To i sacinjava [njen] istinski zivot.

86. Telo svoj zivot, kao sto smo rekli, ima u onome sto je izvan njega, tj. u zemlji. Ono bez onog sto postoji izvan njega ne moze da zivi. Tako i dusa treba jos ovde da se preporodi za onu zemlju zivih, da se u njoj duhovno hrani, da duhovno uzrasta, napredujuci u Gospodu. [Potrebno je] da je Bozanstvo obuce u neizrecivu rizu nebeske lepote. Ako se ne bude hranila tom hranom, ona nece moci da zivi u netruleznoj sladosti i pokoju. Jer, priroda Bozija ima i hleb zivota, tj. Onoga koji je rekao: Ja sam hleb zivota (Jn.6,35), ivodu zivu (Jn.4,10), i vino koje veseli srce coveka(Ps.103,15), i jelej radosti (Ps.44,8), i mnogorazlicnu hranu nebeskog Duha, i svetlozarne nebeske rize koje dariva Bog. U tome se i sastoji nebeski zivot duse. Tesko telu koje se zaustavlja na svojoj prirodi zato sto ce se raspasti i umreti. Tesko i dusi koja se zaustavlja na svojoj prirodi, nemajuci opstenja sa Bozanstvenim Duhom zato sto ce umreti ne udostojivsi se vecnog zivota Bozanstva. Pravi prijatelji, srodnici i poznanici puni ljubavi placu i gube nadu zbog bolesnika koji vise ne mogu da primaju hranu. Tako Bog i sveti andjeli smatraju dostojnim suza one duse koje ne jedu od nebeske hrane Duha i ne zive netruleznim [zivotom].

87. Ako je tvoj unutrasnji covek opitno i nedvosmisleno poznao sve ovo, ti zivis istinski vecni zivot i tvoja dusa vec sada pociva u Gospodu. Tada si zaista stekao i primio od Gospoda [mogucnost] da zivis istinskim zivotom. Ukoliko, pak, u sebi ne prepoznajes nista takvo, barem pocni da places, da zalis i da tugujes zato sto jos nisi stekao vecno i duhovno bogatstvo, sto do sada nisi primio istinski zivot. Stoga se skrusavaj zbog svog siromastva, danonocno umoljavajuci Gospoda. Ti se, naime, nalazis u strasnoj grehovnoj bedi. O, kad bi covek makar stekao ovu zalost zbog svog siromastva! O, kad mi ne bismo provodili svoje vreme u bezbriznosti, kao siti! Onaj ko zali i iste, ko neodstupno moli Gospoda, uskoro ce obresti izbavljenje i nebesko bogatstvo, kao sto je rekao Gospod, zavrsavajuci rec o nepravednom sudiji i udovici: Zar Bog nece odbraniti izabrane svoje koji mu vapiju dan i noc. Da, kazem vam da ce ih ubrzo izbaviti (Lk.18,7-8).

88. Dolazak Gospodnji je u potpunosti bio radi coveka koji je lezao u grobu tame, greha, necistog duha i lukavih sila, tj. da u ovom veku vaskrsne i ozivotvori celog coveka, da ga ocisti od svake necistote, da ga prosveti Svojom svetloscu i obuce u nebesku rizu Svog Bozanastva. Tela dusa koje su vec bile vaskrsle i proslavile se, i sama cs se, pri vaskrsenju, proslaviti, prosvetiti i obuci u nerukotvoreni, nebeski stan, u slavu bozanstvene svetlosti. Vidis li kako je Bozija slava neizreciva i nepostizna! Nemoguce je izraziti ili opisati neizmerno, beskrajno i nepostizno bogatstvo Hriscana. Zbog toga sa svakom marljivoscu treba da pristupamo hriscanskom podvigu i da primamo ono bogatstvo. Jer, nasledje i udeo Hriscana jeste sam Bog. Jer, receno je:Gospod je deo mog nasledja i case moje (Ps.15,5).

89. Meso bez soli truli i puni se velikim smradom, te se svi odvracaju od njega. U gnjilom mesu pocinju da gamizu crvi, nalazeci sebi hranu. Oni ga izjedaju i gnezde se u njemu. Medjutim, cim se pospe so, crvi koji su se hranili mesom iscezavaju i crkavaju, a smrad se zaustavlja, buduci da so ima svojstvo da istrebljuje crve i unistava smrad. Na isti nacin svaka dusa koja nije osoljena Svetim Duhom, kojoj nedostaje nebeska so, tj. sila Bozija, gnjili i puni se svakim smradom lukavih pomisli. Lice Bozije se okrece od duse u kojoj zivi strasni smrad sujetnih pomisli tame i strasti. U takvoj dusi se krecu zli i strasni crvi, tj. lukavi duhovi i tamne sile. Oni se hrane, gnezde i gamizu u njoj, izjedajuci je i upropascujuci je. Jer, receno je: Usmrdese se i istrulise rane moje (Ps.37,6). Medjutim, cim dusa pribegne Bogu, poveruje i isprosi so zivota, tj. blagog i covekoljubivog Duha, na nju silazi nebeska so koja istrebljuje strasne crve, unistava stetni smrad i cisti dusu dejstvom svoje sile. Postavsi na taj nacin zdrava i nepovrediva [dejstvom] istinske soli, dusa je ponovo pogodna za sluzenje i sluzbu nebeskom Vladiki. Da bi se to oznacilo, Bog je u Zakonu naredio da se svaka zrtva posoli solju (Lev.2,13).

90. U vidljivom svetu onaj ko je nag trpi veliku sramotu i bescasce. Prijatelji se okrecu od prijatelja, srodnici od srodnika svojih ukoliko su obnazeni, i deca odvracaju svoj pogled da ne vide nago telo oca svoga: Prisli su gledajuci unazad i pokrili ga, odvracajuci svoj pogled (Post.9,23). Tako se i Bog odvraca od dusa koje nisu sa punim osvedocenjem obucene u rizu Duha, koje se u sili i istini nisu obukle u Isusa Hrista.

91. I prvi covek se postideo videvsi sebe nagog. Koliko je samo bescasca u nagoti! Ako telesna nagota podvrgava takvom stidu, koliko ce se tek pokriti stidom i bescascem strasti dusa koja je obnazena od Bozanstvene sile i koja nije uistinu obucena u neizrecivu, netljenu i duhovnu rizu samog Gospoda Isusa Hrista. I svako ko je obnazen od one Bozanstvene slave treba da se stidi sebe samog i da shvata svoje bescasce, barem onoliko koliko se stideo Adam u svojoj telesnoj nagoti: i premda je nacinio odelo od smokvinog lisca, on se ipak stideo, shvatajuci svoje nistavilo i nagotu. Zbog toga neka takva dusa moli Hrista koji daje rizu i koji oblaci u slavu u neizrecivoj svetlosti, te neka ne sacinjava sebi odelo od sujetnih pomisli. Neka ne misli, prevarena [navodnom] sopstvenom pravednoscu, da poseduje rizu spasenja.

92. Kao sto je dom u kome je prisutan domacin pun svakog reda, krasote i velelepnosti, tako se i dusa, u kojoj se nalazi njen Vladika i u kojoj On prebiva, ispunjava svakom krasotom i blagoljepijem. Jer, u njoj prebiva Gospod sa Svojom duhovnom skrivnicom, i upravlja njome. Medjutim, tesko kuci ciji je domacin odsutan, ili koja nema gospodara. Ona ce se srusiti, opusteti, i napuniti svakom necistotom i neredom: tu se, po reci proroka, nastanjuju sove i demoni (Is.13,21). U opustelom domu sebi nalaze mesto divlje kokoske, psi i svaka necistota. Tesko dusi koja ustaje od svog teskog pada i koja u sebi ima one koji je ubedjuju i prinudjavaju da ostane u neprijateljstvu sa svojim Zenikom, koji nameravaju da izopace misli koje joj dolaze od Hrista.

gg) Navedenim predstavama dusa je gotova na priziv da sleduje za Gospodom.. Medjutim, dolaze misli da nece u tome uspeti i slabe zelju. Sveti Makarije ih odbija isticanjem opasnosti zbog odlaganja dela spasenja. Moze se, naime, istrositi dutotrpljenje Bozije, usled cega je pogibao neizbezna.

93. Bojim se da se na nama koji zivimo nemarno i koji se povodimo za predrasudama, vremenom ne ispuni apostolska izreka: Ili prezires bogatstvo njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja, ne znajuci da te dobrota Bozija na pokajanje vodi? (Rim. 2,4). Ukoliko i pored Njegove dugotrpeljivosti, blagosti i krotosti umnozimo broj grehova i svojim nemarom i neradom sebi pripremimo najtezu osudu, na nama ce se ispuniti apostolska rec: Nego svojom upornoscu i nepokajanim srcem sabiras sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga (Rim.2,5). Jer, velika je i neizreciva blagost Bozija, neobjasnjivo je Bozije dugotrpljenje prema ljudskom rodu. Treba samo da se otreznimo i da se postaramo da se potpuno obratimo Bogu, kako bismo stekli spasenje.

94. Ako zelis da upoznas dugotrpljenje Bozije i Njegovu veliku blagost, obratimo se bogonadahnutom Pismu. Vidi samo koliko su gresili Izrailjci, od kojih su oci,kojima su data obecanja, od kojih je Hristos po telu, ciji su zaveti i bogosluzenje (Rim.9,4-5). Koliko puta su skretali. Pa ipak, Bog ih nije potpuno ostavljao. Naprotiv, On ih je, na krace vreme, radi njihove koristi, predavao iskusenjima, zeleci da nevoljom omeksa okorelost njihovog srca. On ih je obracao, podsticao, slao im proroke, dugo vremena pokazujuci trpljenje prema njihovim sagresenjima i spoticanjima. Kada su mu se obracali, On ih je rado primao, i kad su ponovo skretali, On ih nije ostavljao, vec ih je preko proroka prizivao obracenju. I mada su se mnogo puta udaljavali od Njega i obracali ka Njemu, On ih je svaki put rado susretao i covekoljubivo primao, sve dok najzad nisu upali u veliki greh, polozivsi ruku na svog Vladiku, koga su, po predanju otaca i svetih proroka, ocekivali kao Izbavitelja, Spasitelja, Cara i Proroka. Kad je dosao, oni ne samo da ga nisu prihvatili, vec su ga, podvrgnuvsi ga velikoj poruzi, predali na krst, na smrtnu kaznu. Tom velikom uvredom i prevelikim sagresenjem njihovi preterani gresi su se ispunili. Zbog toga su najzad ostavljeni. Duh Sveti se udaljio od njih kad se razdrala crkvena zavesa. Zbog toga su njihov hram neznabosci porusili i doveli do opustosenja, po presudi Gospodnjoj:Nece ostati ovde kamen na kamenu koji se nece razmetnuti (Mt.24,2). Tako su oni konacno predani neznaboscima. Po svoj zemlji su ih rasejali carevi koji ih porobise, i bese im naredjeno da se vise ne vracaju u svoju zemlju.

95. Tako i sada milostivi i prema svima blagi Bog projavljuje Svoje dugotrpljenje. Premda vidi mnogobrojna saplitanja svakoga, On cuti, ocekujuci da se, vremenom, otreznimo i promenimo, te da prestanemo da ga zalostimo. On sa velikom ljubavlju i radoscu prima onoga koji se okrece od greha, jer govori:Radost biva pred andjelima Bozijim zbog jednog gresnika koji se kaje (Lk.15,10), i jos: Tako nije volja Oca vaseg nebeskoga da propadne jedan od ovih malih(Mt.18,14), i najmanjih. Medjutim, onaj ko [zna] da Bog prema njemu pokazuje veliko milosrdje i dugotrpeljivost, da ga ne kaznjava za svako grehovno saplitanje, ni tajno ni javno, da sve vidi ali cuti, ocekujuci pokajanje, pa ipak, pavsi u veliku nemarnost, dodaje greh na greh, lenjost pripaja lenjosti, i na jednom sagresenju nazidjuje drugo – najzad ispunjava meru grehova i vec pada u greh iz koga ne moze da se izvuce. Tada se on satire i gine, predajuci se lukavome.

96. Isto je bilo sa Sodomljanima. Mnogo greseci i ne obracajuci se, oni su najzad, hoteci da svoju zlu volju za muzelostvom ostvare na andjelima, upali u toliki greh da pokajanju vec nije bilo mesta. Oni su, prevazisavsi meru grehova, najzad odbaceni i, po Bozijem sudu, spaljeni ognjem. Tako je bilo i u vreme Noja. Padajuci mnogo puta i ne prinoseci pokajanje, oni su se pruzali do takvih grehova da su najzad razvratili celu zemlju. Tako je i prema Egipcanima, koji su mnogo gresili prema narodu Bozijem, Bog dugo bio milostiv, ne nalazuci kazne koje bi ih istrebile, vec samo poucile i navele na obracenje i pokajanje. On im je nanosio lake udarce, javljajuci Svoje dugotrpljenje i ocekujuci njihovo pokajanje. Medjutim, mnogo greseci pred narodom Bozijim, cas se obracajuci, cas raskajavajuci, utvrdivsi se u drevnom neverju zlog proizvoljenja i obremenivsi poslovima narod Boziji, oni su najzad, u trenutku kad je Bog preko Mojsija uz mnostvo cuda izveo narod iz Egipta, ucinili veliki greh, pojurivsi za narodom Bozijim. Zbog toga ih je bozanstvena pravda najzad istrebila i pogubila, potopivsi ih vodom i priznavsi ih nedostojnim cak i vidljivog zivota.

97. Mi smo se nesto opsirnije, ljubljeni, [bavili navodjenjem] misli iz Pisma da bismo potvrdili da je potrebno da se sto pre obratimo i pozurimo ka Gospodu, koji je milostiv prema nama i ocekuje da se potpuno udaljimo od svakog lukavstva i rdjavog predubedjenja. On, naime, sa velikom radoscu prima one koji se obrate. Mi smo, kazem, nesto opsirnije [govorili] o tome kako iz dana u dan ne bi raslo nase prenebregavanje, kako se ne bi u nama umnozavali gresi nasi, cime bismo na sebe navukli gnev Boziji. Stoga se postarajmo da, obrativsi se sa iskrenim srcem, pristupimo Gospodu. Nemojmo ocajavati za svoje spasenje prilikom secanja na ranije grehe. Jer, ocajanje je nasaptavanje zla i podlosti koje coveka privodi raslabljenosti, nemaru i bezbriznosti, kako se ne bi obratio Gospodu i kako se ne bi spasao.

dd) Medjutim, sto je dusa bliza resenosti da zapocne delo spasenja, neprijatelj na nju ustremljuje svoje poslednje raspaljene strele ocajanja i beznadja.

98. Desava se da satana sa tobom vodi razgovor u srcu: “Pogledaj koliko si zla ucinio. Pogledaj kakvim besnilom je ispunjena tvoja dusa. Ti si se toliko opteretio gresima da se vise ne mozes spasti”. On to cini da bi te vrgnuo u ocajanje, zato sto mu je neprijatno tvoje pokajanje. Jer, otkako je kroz prestup usao greh, on neprestano razgovara sa dusom kao covek sa covekom. Ti mu, medjutim, odgovaraj: “U Pismu Gospodnjem imam svedocanstvo: Necu smrt gresnika, nego pokajanje, kako bi se obratio od rdjavog puta i bio ziv (Jez.33,11). Jer, On je i sisao zbog toga da spase gresnike, da vaskrsne mrtve, da ozivi umrtvljene, da prosveti one koji se nalaze u tami”. I zaista, dosavsi, On nas je prizvao usinovljenju, u sveti mirni grad, u zivot koji nikad ne umire, u netruleznu slavu. Mi jedino treba svom pocetku da pruzimo dobar kraj, da prebivamo u siromastvu, stranstvovanju, zlopacenju, da ne prestajemo da molimo Boga i da neodstupno udaramo u vrata. Kao sto je telo blisko dusi, tako je i Gospod blizak i gotov da pridje i otvori zakljucana vrata srca, te da nam daruje nebesko bogatstvo. On je blag i covekoljubiv i obecanja Njegova su pouzdana, samo ako ga do kraja budemo trazili.

99. Predstavi sebi persijski i rimski oko i dva hrabra mladica iste snage koji izlaze iz njih na borbu. Tako su i protivnicka sila i um jednake snage. Kao sto satana primamljuje dusu i lazima je privodi svojoj volji, tako mu se i dusa suprotstavlja, izbegavajuci da mu se u bilo cemu povinuje. Jer, obe sile mogu jedino da podsticu, ali ne i da prisiljavaju na zlo ili dobro. Proizvoljenju se daje pomoc Bozija i ono borbom stice oruzje sa neba kojim pobedjuje i iskorenjuje greh. Jer, dusa moze da se suprotstavi grehu, ali bez Boga ne moze da pobedi i iskoreni zlo. Oni, pak, koji trvde da je greh slican silnome divu, a dusa decaku – rdjavo govore. Jer, kad bi zaista postojala takva neravnopravnost, i greh bio slican divu, a dusa – decaku, bio bi nepravedan Zakonodavac koji je coveku dao zakon da vodi borbu sa satanom.

100. Ukoliko nam izgleda neizvodljivo i nemoguce da se obratimo od mnostva grehova koji su nas obuzeli (sto predstavlja, kao sto smo rekli, nagovor zla i smetnju naseg spasenja), setimo se i ne zaboravimo kako je Gospod, dosavsi k nama po blagosti Svojoj, slepima davao vid, isceljivao raslabljene, lecio svaku bolest, vaskrsavao mrtve koje je vec zahvatilo truljenje i raspadanje, gluvima otvarao sluh, iz jednog coveka izagnao legion demona i onome koji je dosao do ludila vratio zdravi um. Utoliko pre ce On dusu koja mu se obraca, od Njega iste milost i ocekuje pomoc – i obratiti, i privesti u radost bestrasca, u stanje svake vrline, u obnovljenje uma, dati joj zdravlje, prozrenje razuma, mir pomisli, i iz slepila, gluvoce i mrtvila neverja je uzvesti ka celomudrenosti vrlina i cistoti srca. Jer, Onaj ko je sazdao telo, stvorio je i dusu. Po Svojoj blagosti boraveci na zemlji, On je onima koji su mu prilazili i od Njega iskali pomoc i isceljenje, kao blag i jedini Lekar, stedro pruzao ono sto im je bilo potrebno. Isto tako je On stedar i u duhovnom.

101. Svim tim nas On ubedjuje da neodstupno, neprestano i neumorno istemo blagodatno zastupnistvo. On je i dosao radi gresnika, radi toga da mu se obrate, i da isceli one koji poveruju U Njega. Mi jedino treba da odstupimo od rdjavih predubedjenja, te da, prema svojoj snazi, omrznemo lose poduhvate i prevare sveta, da se odviknemo od lukavih i sujetnih pomisli, da se uvek, po meri svojih sila, prilepljujemo uz Njega. On je, pak, gotov da nam ukaze Svoju pomoc, zato sto je veoma milosrdan. On ozivotvorava, izlecuje neisceljive strasti, izbavlja one koji prizivaju Njegovo ime, koji mu se obracaju, i koji se po svom proizvoljenju i po sopstvenoj volji, srazmerno svojoj snazi, udaljuju od svake svetske ljubavi, odvajaju razum od zemlje, i Njemu se ustremljuju [svom] svojom ceznjom i iskanjem.

djdj) Kada su sve protivne misli odstranjene, borba sa samim sobom radi podsticanja volje se zavrsava. Obrazovana je resenost da se sluzi Gospodu radi izgradjivanja svog spasenja. Ta resenost je snazna kao smrt. Ona se izrazava ovako: “Vise necu popustati grehu pa makar umro”.

102. Sveti Makarije govori o dusi u kojoj postoji istinska resenost. Ma sta da joj se desi, usred hiljadu iskusenja, ona sve trpi i govori: “Necu ga (tj. Gospoda) ostaviti, pa makar umrla”.

ee) Cesce se ova resenost izrazava zrtvovanjem duse, kao sto su klali zivotnje prilikom zrtvoprinosenja. Jer, ta resenost je zaista prinosenje sebe Gospodu kao svepaljenice.

103. Telesni covek, koji se resava da pristupi izmeni samog sebe, najpre mora da umre i postane neplodan za onaj raniji lukavi zivot.

104. (O zrtvovanju je postojao propis) da zrtvu napre jerej zakolje, te da ugine, kako bi je zatim isekao na komade, osolio, i potom polozio na oganj. Jer, ukoliko ih jerej najpre ne preda zaklanju i smrti, ovce se nece osoliti, niti prineti Vladici na zrtvu svepaljenicu. Tako je i dusa nasa duzna da, pristupajuci istinskom Arhijereju Hristu, bude zaklana Njegovom [rukom] i da umre za svoje mudrovanje i za rdjavi zivot kojim je zivela, tj. za greh. Kao sto zivot ostavlja zrtvu, tako i ona treba da ostavi strasti. Kao sto telo umire, kad iz njega izadje dusa i vise ne zivi zivotom kojim je zivelo, tj. ne cuje i ne hodi, tako i dusa umire za lukavi zivot kojim je zivela kada nebeski Arhijerej Hristos, blagodacu Svoje sile, u dusi preda zaklanju i smrti zivot za svet, te ona niti cuje, niti govori, niti [vise] zivi u grehovnoj tami. Jer, [tada] lukavstvo strasti, kao njena dusa, po blagodati izlazi iz nje. I apostol uzvikuje, govoreci: Meni serazape svet i ja svetu (Gal.6,14).

zz) Da bi snaznije tu istinu zapecatio u secanju, Sveti Makarije opsirno objasnjava da svi neuspesi u duhovnom zivotu, svi padovi i otpadanja, i sva naravstvena nastrojenja proishode iz nedostatka samoodrecne resenosti da se sluzi Gospodu uz odricanje od svega.

105. Vrlo je malo onih koji su sa dobrim pocetkom spojili dobar kraj, koji su bez saplitanja dosli do cilja, koji imaju jednu jedinu ljubav prema Jedinome Bogu i koji su se od svega odvojili. Mnogi dolaze do umiljenja, mnogi postaju pricasnici nebeske blagodati, bivaju ranjeni nebeskom ljubavlju, ali ne uspevaju da izdrze razlicitu borbu, podvige, napore i iskusenja od lukavog koji ih susrecu na putu, buduci da svako ima zelju prema necemu u svetu. Zbog slabosti ili nemarnosti, zbog plasljivosti volje ili zbog ljubavi prema necem zemaljskom, [covek] se ne odrice u potpunosti svoje privrzenosti [prema svetu], vracajuci se ka razlicitim i raznovrsnim svetskim zeljama, ostaje u svetu i pogruzava se u njegovu dubinu. Oni, pak, koji zaista nameravaju da do kraja prohode dobar zivot, ne treba da dobrovoljno uz onu nebesku ljubav prihvataju ili mesaju nikakvu drugu ljubav i privrzenost, kako ne bi stvorili duhovnu smetnju i vratili se nazad i kako se najzad ne bi lisili zivota. Kao sto su obecanja Bozija velika i neizreciva i neiskaziva, tako su i nama potrebni vera, i nada, i napor, i veliki podvizi i dugotrajno ispitivanje. Predragocena su blaga koja ocekuje covek koji zeli nebesko Carstvo. On zeli da sa Hristom caruje u beskonacne vekove. Zar se, onda, nece resiti da sa marljivoscu za ovo kratko zivotno vreme do same smrti trpi borbu, napor i iskusenja? Gospod uzvikuje: Ako hoce ko za mnom ici, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i, radujuci se sve vreme, za mnom ide (Mt.16,24). I jos:Ako neko… ne mrzi oca svoga, i mater, i zenu, i decu, i bracu, i sestre, pa i dusu svoju, ne moze biti moj ucenik(Lk.14,26). Mnogi od ljudi koji zele da naslede Carstvo i vecni zivot ipak ne odustaju da zive po svojim prohtevima i da idu za svojom voljom, ili, bolje reci, da slede onog koji u njih seje sujetu. Ne odrekavsi se sebe, oni hoce da naslede vecni zivot – sto nije moguce.

106. Istinita je rec Gospodnja. Bez saplitanja hode oni koji su se, po Gospodnjoj zapovesti, u potpunosti odrekli sebe, koji se odvracaju od svih svetskih zelja, veza, zabava, zadovoljstava, poslova i koji imaju pred ocima jedino Gospoda, zeleci da tvore Njegove zapovesti. Prema tome, svako skrece svojom sopstvenom voljom, buduci da zaista nije hteo da se odrekne sebe, buduci da pored one ljubavi ima naklonost jos prema necemu, da se nasladjuje jos nekim zadovoljstvima ili zeljama ovoga veka, izbegavajuci ljubav prema Gospodu u punoj meri, dostpunoj [ljudskom] proizvoljenju i htenju.

107. Ponekad se naizgled dobri poduhvati sprovode radi slave i ljudske pohvale, sto je pred Bogom ravno nepravdi i kradji i ostalim gresima. Jer, receno je: Bog rasipa kosti covekougodnika (Ps.52,6). I prividno dobrim delima lukavi zeli da se okoristi, buduci da je veoma raznovrstan i obmanjiv u svetskim zeljama. Greh coveka lovi preko neke zemaljske ili telesne ljubavi za koju se on veze po svojoj sopstvenoj volji, i koja za njega postaje okov, uza, tesko breme koje ga potapa i davi u ovom lukavom veku, ne dopustajuci mu da se sabere i vrati Bogu. Jer, covekov um se obremenjuje onim sto covek zavoli u svetu. [Ta veza] ovladava njime, ne dozvoljavajuci mu da se sabere. Od toga zavisi i ravnoteza i stremljenje i prevlast poroka. Time se ispituje citav ljudski rod, svi Hriscani koji zive u gradovima, u gorama, u obiteljima, u poljima ili u pustim mestima. Jer, ulovljen sopstvenom voljom, covek pocinje da nesto voli. Ta ljubav se vezuje za nesto i vec nije u potpunosti usmerena ka Bogu. Na primer, jedan voli imanje, drugi zlato i srebro; jedan sluzi stomaku, drugi telesnim zeljama; jedan voli ucenu svetsku mudrost radi slave ljudske, drugi vlast; jedan slavu i cast ljudsku, drugi gnev i maniju (jer se, zbog ljubavi, suvise brzo predaje strasti); jedan neblagovremeno sastajanje, drugi ljubomoru; jedan citav dan provodi u mastanjima i zadovoljstvima, drugi se vara zaludnim pomislima; jedan radi ljudske slave voli da je zakonoucitelj, drugi uziva u nemaru i raslabljenosti; jedan se vezuje za odelo i haljine, drugi se predaje zemaljskim brigama; jedan voli spavanje i sale, drugi psovke. Na taj nacin, covek je vezan za svet necim malim ili velikim i to ga zadrzava, ne dozvoljavajuci mu da se sabere. Covek voli onu strast sa kojom se ne bori hrabro. Ona ovladava njime, obremenjuje ga, postaje njegovo okov i ometa ga da se obrati Bogu, da mu ugodi, da mu posluzi, da postane podesan za Carstvo i da nasledi vecni zivot.

108. Dusa koja zaista tezi Gospodu sva u potpunosti svoju ljubav ustremljuje ka Njemu. Koliko ima snage, ona se vezuje uz Njega jedinog svojim proizvoljenjem. U tome ona za sebe i nalazi pomoc, odrice se sebe same, i ne ide za prohtevima svog uma, buduci da on, zbog zla koje je neodvojivo od nas i koje nas vara, ide za lukavim. Na taj nacin, cim zavoli Gospoda, dusa se izvlaci iz zamki sopstvenom verom i velikim staranjem, da bi se, pomocu svise, udostojila i vecnog Carstva. Istinski ga zavolevsi, po sopstvenoj volji i uz Gospodnju pomoc, ona se vec ne lisava vecnog zivota.

109. Kako bismo jasnije pokazali da mnogi po sopstvenoj volji ginu, tonu u more i padaju u ropstvo, predstavi sebi kucu u plamenu. Onaj ko namerava da se spase, odmah, posto sazna za pozar, bezi napolje. Ostavivsi sve i resivsi da pobrine samo o dusi svojoj, on uspeva da se spase. Onaj, pak, ko resi da sa sobom uzme izvesne kucne predmete ili odecu, ulazi u dom i pocinje da skuplja. Za to vreme oganj zahvata kucu i on zajedno sa kucom gori u plamenu. Vidis li kako je on poginuo po sopstvenoj volji zbog ljubavi prema necem privremenom? Slicno tome, [predstavi sebi] da neki plove morem i da ih sustize jaka bura. Jedan se skida nag i baca u vodu, resivsi da se sam spase. Nosen valovima i lako se krecuci, on pliva po talasima i nalazi mogucnost da se izbavi iz gorkog mora, spasavajuci dusu svoju. Drugi, pak, zeleci da spase i nesto od svoje odece, misli da ce uspeti da pliva odeven i da ce i tako uspeti da izidje iz mora. Medjutim, odelo koje je uzeo postaje teret koji ga potapa u dubinu morsku. Tako on gine radi male koristi, ne pobrinuvsi se jedino za svoju dusu. Vidis li kako je on umro svojom voljom? Zamisli jos da se rasculo o nailasku inoplemenika. Jedan se, cim je do njega dopro sluh, ni malo ne cekajuci i bez icega, odmah dao u bekstvo. Drugi je, ne verujuci da idu neprijatelji, ili zeleci da nesto od svojih stvari uzme sa sobom, zakasnio sa bekstvom. Dosli su neprijatelji, zarobili ga i odveli u stranu zemlju, prinudivsi ga da zivi u ropstvu. Vidis li kako je i on po sopstvenoj volji, usled raslabljenosti, plasljivosti i vezanosti za neke stvari, odveden u ropstvo?

110. Njima su slicni oni koji ne idu za zapovestima Gospodnjim, koji se nisu odrekli sebe samih i nisu zavoleli jedino Gospoda, vec su se dobrovoljno vezali zemaljskim uzama. Ako zelis da poznas pravu i savrsenu ljubav prema Gospodu iz svetog i bogonadahnutog Pisma, pogledaj na Jova koji je, da tako kazemo, svukao sa sebe sve sto je imao – decu, imanja, stoku, sluge i ostalo nasledje. Smatrali su da on ima mnoga imanja, premda se, posto ga je Gospod ispitao, pokazalo da nije imao nista osim Boga jedinog. Isto tako je i Avraam odmah sve svukao kad mu je Gospod naredio da izidje iz zemlje i roda i doma oca njegovog (Post.12,1). [On je ostavio] i domovinu, i zemlju, i srodnike, i roditelje – sledujuci jedino reci Gospodnjoj. Usred mnogih ispitivanja i iskusenja i u svim slucajevima – i kada mu je bila oduzeta zena, i kada je ziveo i trpeo uvredu u tudjoj zemlji – on je dokazao da je Boga ljubio iznad svega. Najzad, kad je po obecanju i posle mnogih godina stekao jedinorodnog i toliko zeljenog sina, Bog od njega licno zahtevase da ga sa gotovoscu prinese na zrtvu. I Avraam se svukao i istinski odrekao sebe. Jer, tim prinosenjem jedinorodnog [sina] on je pokazao da nista osim Boga nije voleo. Kad je on sa takvom gotovoscu davao sina, utoliko pre bi, ukoliko bi se to od njega trazilo, sa svom gotovoscu i usrdjem ostavio i citavo svoje imanje ili ga odjednom podelio siromasima. Vidis li pravu i potpunu ljubav koja se dobrovoljno predaje Gospodu?

111. Tako i oni koji zele da budu sunaslednici njihovi ne treba da ljube nista osim Boga, kako bi se, u vreme kad budu podvrgnuti ispitivanju, pokazali spremni i iskusni, i kako bi savrseno ocuvali svoju ljubav prema Gospodu. Podvig ce do kraja proci samo oni koji su po svojoj volji uvek ljubili jedino Boga i koji su se odvojili od svake svetske ljubavi. Medjutim, moze se naci vrlo malo ljudi koji su stekli takvu ljubav, koji se odricu svih svetskih uzivanja i zelja, i koji su velikodusno pretrpeli napade i iskusenja lukavog. Mnogi ljudi zele da se udostoje Carstva bez napora, bez podviga, bez prolivanja znoja. To, medjutim, nije moguce.

112. U svetu ima [ljudi] koji odlaze kod bogatog coveka da bi kod njega radili za vreme zetve ili za vreme nekog drugog posla, i da bi dobili ono sto im je potrebno za ishranu. Neki od njih su, medjutim, lenjivi i nemarni i ne trude se i ne iscrpljuju u kuci bogatasa, ali ipak, kao da su ispunili svoje delo, traze istu platu sa onima koji su se strpljivo i marljivo trudili iz sve svoje snage. Citajuci Pismo, ili [povest] o nekom pravedniku, o tome kako je ugodio Bogu, kako je postao prijatelj i sabesednik Boziji, ili o svim ocima, tj. kako su postali prijatelji i naslednici Boziji, koliko su pretrpeli nevolja, koliko su stradali radi Boga, koliko su ostvarili vrlinskih dela i podviga – i mi isto tako ublazavamo [svetitelje] i hocemo da se udostojimo jednakih darova i dostojanstava, rado zelimo da steknemo one slavne darove, odlazuci, medjutim, na stranu njihove napore, podvige, skorbi i stradanja. Mi hocemo da steknemo pocasti i dostojanstva koja su oni primili od Boga, ali na sebe ne prihvatamo njihova iscrpljivanja, trudove i podvige. Medjutim, kazem ti da sve to zeli i prizeljkuje svaki covek: i bludnik, i carinik, i nepravedni ljudi bi hteli da naslede Carstvo na lak nacin, bez napora i podviga. Na putu se i susrecu mnoga iskusenja, ispitivanja, nevolje, borbe i prolivanje znoja, da bi se otkrili oni koji zaista iz sveg proizvoljenja i svim silama sve do smrti ljube jedinoga Gospoda, nemajuci osim Njega nista drugo pozeljno. Zvog toga oni po pravdi ulaze u nebesko Carstvo, odrekavsi se sebe samih, po reci Gospodnjoj, i zavolevsi jedinog Gospoda iznad svog disanja. Za svoju krajnju ljubav oni ce biti nagradjeni najvisim nebeskim darovima