Један свештеник нам је приповедао ради поуке. Он је овако почео своје приповедање: Следеће ми је причао један капетан, који је водио кривце на робију у Сибир. Ја сам у млађим годинама служио у војсци, знао сам своју дужност и претпостављени су ме волели као исправног потпоручника. По несрећи, због честих пијанки и весеља с младим пријатељима, толико сам навикао да пијем, да се на крају у менипојавила страст пијанства. Бивало је да не пијем, исправан официр, али кад почнем да пијем, по читаву седмицу нисам ишао на службу. Дуго су ме тако трпели на служби; но на крају због грубости и свађе, што сам починио у пијаном стању, рашчинили су ме на три године преместивши ме у гарнизон; ако се не поправим, ако не престанем да пијем, претили су ми још строжијом казном. У том несрећном положају, ма колико да сам се старао да се уздржавам и ма колико да сам се лечио од пијансгва, никако нисам могао да се ослободим своје страсти; зато су већ хтели да ме преместе у затвореничку чету. Чувши то нисам знао шта да чиним са собом. Једном сам у размишљању седео у касарни. Утом је дошао к нама неки монах с књигом ради милостиње за цркву.Војници су давали што су могли. Монах је дошао мени и запитао ме: Зашто си ти тако невесео? Испричао сам му своју тугу. Монах ме је саслушао са саучешћем и рекао: Исто тако било је и са мојим рођеним братом, и ево шта је помогло њему. Његов духовни отац дао му је Јеванђеље и нагласио је, када би му се прохтело да пије вина, то ни мало неоклевајући, да прочита једну главу из Јеванђеља; ако жеђ за вином не прође, то нека чита и следећу главу. Мој брат је почео да ради тако, и за кратко време у њему је ишчезла страст к пијанству, и сад ево већ петнаест година он ни капље алкохола не меће у уста. Потруди се и ти тако - и увидећеш корист. Ја имам Јеванђеље, готово, да ти га донесем". Саслушавши га, одговорио сам му: где је помоћ од твога Јеванђеља, кад ми нису помогла никаква моја старања, нити лекарске помоћи". То сам рекао зато што никад нисам читао Јеванђеље. - Не говори тако, - продужио је монах, - уверавам те, да ће бити користи". После неког времена дошло ми је да пијем, прочитао сам једну главу из Јеванђеља; постало ми је лакше. Тако је прошао дан; устао сам ујутру и кад сам већ био готов да пођем по вино, помислио сам: да прочитам још нешто из Јеванђеља; прочитао сам и нисам отишао да пијем; заклео сам се да никад више не пијем и да читам Јеванђеље сваки дан. Ово је капетан приповедао свештенику, а свештеник, саслушавши га, рекао му је: у нашем селу такође је био један сељак болестан од исте страсти. Саветовали су му, кад му се прохте да пије, да изговара у себи молитву: Господе Исусе Христе СинеБожји, помилуј ме грешнога. То да чита тридесет и три пута, према броју година старости Господа Христа за време његовог земаљског живота. Овај је то испунио и престао је да пије". Ево лека против пијанства. Но ако се и после овог средства не прекрати борба, и пијаница увек буде страдао од своје болести, то ипак не треба очајавати, у нади да је могуће ослободити се и поправити се од ње.Главно је то, да је потребно чувати - то обраћање Богу молитвом, - јер Он је Твој помоћник, Он ће ти помоћи да се ослободиш тако жестоке болести, која те растрза и слаби.
Нема коментара:
Постави коментар