BUDUĆI ŽIVOT SVETI MAKARIJE VELIKI

8. BUDUĆI ŽIVOT

SVETI MAKARIJE VELIKI

POUKE SVETOG MAKARIJA
o hrišćanskom životu, izabrane iz njegovih besjeda

8. BUDUĆI ŽIVOT

283. Po izlasku duse iz tela, desava se neka velika tajna. Jer, ukoliko je kriva zbog grehova, prilazi gomila demona, rdjavi andjeli i tamne sile, te je uzimaju i vode u svoju oblast. I niko ne treba da se cudi zbog toga. Jer, ako im se dusa potcinjavala i povinovala kao robinja u ovom zivotu i nalazeci se u ovom veku, utoliko pre ce biti zadrzana u njihovoj vlasti odlazeci iz sveta. A sto se tice blagog udela, predstavi sebi sledece: pored svetih slugu Bozijih jos sada prebivaju andjeli, i sveti duhovi ih okruzuju i cuvaju. Kada odlaze od tela, duse im prihvataju andjelski cinovi i [odvode] u svoju oblast, u cisti vek, privodeci ih Gospodu.

284. Istinska smrt je unutrasnja, u srcu, i ona se ne vidi. Njom umire unutrasnji covek. Prema tome, ko je presao iz skrivene smrti u skriveni zivot, istinski ce ziveti u vekove i nece umreti. Cak ako se tela takvih privremeno i raspadnu, opet ce vaskrsnuti u slavi zato sto su osvecena. Zbog toga smrt Hriscana nazivamo snom i usnucem.

285. Trgovac koji je u tudjini mnogo puta uvecao svoju imovinu obavestava svoje domace da mu kupe kuce, vrtove i raznu odecu. Dosavsi kuci, on donosi veliko bogatstvo i njegovi domaci i srodnici ga docekuju sa velikom radoscu. Slicno biva na duhovnom [polju]. [Nebeski] gradjani, tj. duhovi svetih andjela prepoznaju one koji sebi sticu nebesko bogatstvo i, diveci se, govore: “Nasa braca koji su na zemlji, stekli su veliko bogatstvo”. Imajuci Gospoda sa sobom, takvi po svom odlasku sa velikom radoscu uzlaze ka gornjima. Oni koji su sa Gospodom primaju ih, pripremivsi im obitelji, vrtove i svetlu i skupocenu odecu.

286. Gde ce se naci covek koji se predstavi iz sveta dok se jos nalazi u borbi i dok u njemu jos deluju i greh i blagodat? On ce se naci tamo gde je bio cilj njegovog uma i gde mu je bilo omiljeno mesto. Kada te spopadne borba, ti treba da se samo protivis i da mrzis. Jer, ne zavisi od tebe da li ce nastupiti borba, ali zavisi da li ces mrzeti. Videci tvoj um koji se podvizava i da ga volis iz sve duse, Gospod ce u jednom trenu udaljiti smrt od tvoje duse, i primiti te u Svoje narucje i svetlost. On ce te u jednom trenu izvaditi iz celjusti tame i brzo postaviti u Svoje Carstvo. Bogu je lako da sve ucini u trenu, samo ako ti imas ljubav prema Njemu. Bog od coveka ocekuje delatnost, zato sto je dusa udostojena da ima opstenje sa Bozanstvom.

287. Zena koja je zacela u sebi, u tami i, da tako kazemo, necistoti, nosi mladenca. I ako se, u svoje vreme, najzad rodi, mladenac ce ugledati tvar koju nikada nije video – nebo, zemlju i sunce. I odmah ce prijatelji i srodnici sa veselim licem uzeti dete u svoje narucje. Ukoliko se, pak, dasi da zbog neke nepravilnosti dete umre u utrobi, odgovarajuci lekari ce pribeci ostrom orudju i ono ce iz smrti preci u smrt – iz tame u tamu. Isto primeni i na duhovno. Primivsi u sebe bozansko seme, gresnici ga drze u tamnom i strasnom mestu zbog greha koji zivi u njima. Ukoliko se ograde i sacuvaju seme, u svoje vreme ce ga pokazati otkriveno, da bi ih, najzad, po razresenju od tela, andjeli i sve gornje sile primile sa veselim licima. Ukoliko, pak, onaj koji je podigao Hristovo oruzje da bi se hrabro borio – oslabi, brzo ce ga savladati neprijatelj. Po razresenju od tela, pak, on ce iz tame, koja ga je dotle okruzavala, preci u drugu, jos strasniju tamu i pogibao.

288. Kao sto ubiraci poreza sede u uskim prolazima i zaustavljaju i ispituju prolaznike, tako i demoni posmatraju i zadrzavaju duse. Ukoliko se nisu potpuno ocistile, duse pri izlasku iz tela nemaju ulaz u nebeske obitelji, niti mogu da predstanu svom Vladiki, vec ih vazdusni demoni odvode nanize. Medjutim, oni koji se jos nalaze u telu trudom i velikim usiljem mogu da steknu blagodat od Gospoda. Oni ce zajedno sa onima koji su zbog vrlinskog zivota stekli upokojenje otici Gospodu, kao sto je sam obecao: Gde sam ja onde ce i sluga moj biti (Jn.12, 26). Oni ce u beskonacne vekove carevati sa Ocem i Sinom i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekove!

289. Svako treba da se podvizava i da se postara da napredovanjem u svim vrlinama stekne onu kucu i da veruje da se ona ovde stice. Jer, ako se razori nasa telesna kuca, nece imati gde da obitava nasa dusa, osim ako se obucemo da ne bismo bili nagi (2.Kor.5,3), tj. ukoliko ne budemo liseni opstenja i sjedinjenja sa Svetim Duhom, u kome verna dusa jedino i moze da se uspokoji. Prema tome, oni koji su zaista Hriscani, cvrsto se nadaju i raduju sto, izlazeci iz ovog tela, imaju onu nerukotvorenu kucu. Ta kuca je sila Duha koja obitava u njima. Oni se ne boje ako se razori telesna kuca, zato sto imaju nebesku, duhovnu kucu, kao i netruleznu slavu koja ce u dan veskrsenja sagraditi i proslaviti kucu tela, kao sto govori apostol: Onaj koji vaskrse Gospoda Isusa, vaskrsnuce i nasa smrtna tela Duhom koji zivi u nama, da bi se zivot Isusov javio u smrtnom telu nasem(2.Kor.4,14; 11) i da bi zivot progutao ono stoje smrtno(2.Kor. 5,4).

290. Zbog toga se postarajmo da verom i vrlinskim zivotom jos ovde steknemo onu odecu, kako se ne bismo obreli nagi telom, i kako onoga dana ne bismo bili liseni onoga sto proslavlja nase telo. Svacije telo ce u onaj dan biti proslavljeno saglasno meri svog pricesca Duhom Svetim kroz veru i ljubav. Tada ce se van tela otkriti i javiti ono sto je dusa ovde sabrala u svoju unutrasnju riznicu. I drva posle zime, kad ih zagreje nevidljiva sila sunca i vetra, kao neko odelo proizvode i iz sebe iznedravaju lisce, cvetove i plodove. U isto vreme, iz unutrasnjih nedara zemlje nice poljsko cvece. Njime se pokriva zemlja i trava, slicno krinovima o kojima je Gospod rekao: Ni Solomon u svoj slavi svojojse ne odenu kao jedan od njih (Mt.6,29). Sve ovo sluzi kao uzor, obraz i podobije Hricsanina na dan vaskrsenja.

291. Sve bogoljubive duse, tj. svi istinski Hriscani imaju prvi mesec Ksantikos, koji se jos naziva aprilom, koji i jeste dan vaskrsenja. U njemu ce silom Sunca pravde iznutra zasijati slava Svetoga Duha, koja pokriva i oblaci tela svetih, ona ista koju su oni imali sakrivenu u unutrasnjosti. Jer, tada ce se obelodaniti na telu ono sto sada dusa ima u sebi. Ovaj mesec je, kaze se, prvi od meseci u godini (Izl.12,2). On donosi radost citavoj tvari. Otvarajuci zemlju, on oblaci u odecu obnazena drva; on donosi radost svim zivotinjama; on medju njima siri veselje; on je za Hriscane prvi mesec Ksantikos, tj. vreme vaskrsenja, u koje ce se njihova tela proslaviti neizrecivom svetloscu kojaje sada u njima jos sakrivena – naime, silom Duha koji ce tada biti njihova odeca, hrana, pice, radovanje, veselje, mir, pokrov i vecni zivot. Jer, tada ce Duh Bozanstva, kojeg su se jos ovde udostojili, za njih postati lepota svetlosti i nebeska krasota.

292. Zbog toga, svako od nas treba da se podvizava i da se trudi, da se marljivo upraznjava u svim vrlinama, verujuci i moleci Gospoda da njegov unutrasnji covek jos ovde postane ucesnik one slave i da dusa stekne opstenje u onoj svetosti Duha, kako bi, ocistivsi se od skverni poroka, pri vaskrsenju imala u sta da obuce nago telo i da pokrije njegovu sramotu, da ima cime da ga ozivi i na vekove upokoji u nebeskom Carstvu. Jer, po Svetim Pismima, Hristos treba da dodje sa nebesa i da vaskrsne sva plemena Adamova, sve koji su pocinuli od veka, da ih podeli na dva dela, te da one koji imaju Njegovo znamenje, tj. pecat Duha, postavi sa Svoje desne strane, nazivajuci ih Svojima. On govori: Ovce moje slusaju glas moj (Jn.10,27); poznajem svoje, i moje mene poznaju (Jn.10,14). Tada ce se njihova tela zbog dobrih dela obuci u bozanstvenu slavu. Oni ce biti ispunjeni duhovnom slavom koju su jos ovde imali u dusama. Na taj nacin, proslavljeni bozanstvenom svetloscu, i uzneseni na nebesa u sretenje Gospodu u vazduhu, po pisanome, svagda cemo s Gospodom biti(1.Sol.4,17), carujuci sa Njim u beskonacne vekove vekova. Zbog toga se najpre postarajmo da na sebi imamo znak i pecat Gospodnji, jer ce za vreme Suda, kada Bog bude vrsio razdeobu, kada budu bila sabrana sva kolena zemaljska, ceo Adam, na poziv Pastira – svi koji na sebi budu imali znak prepoznati svog pastira, kao i Pastir Svoje stado. Tada ce ih On sabrati iz svih naroda. Njegovi ce cuti Njegov glas i poci za Njim. Svet ce se podeliti na dva dela. Jedan deo ce biti tamno stado, koje ide u vecni oganj; a drugi – pastva ispunjena svetloscu, koja se uzvodi ka nebeskom nasledju. Ono sto smo ovde stekli u svojim dusama, zasijace i pokazace se tada i tela ce se obuci slavom.

293. Da li ce pri vaskrsenju svi udovi biti vaskrsnuti? Bogu nista nije nemoguce. Takvo je i Njegovo obecanje. Ljudskoj nemoci i ljudskom razumu to izgleda nemoguce. Kao sto je Bog, uzevsi prah i zemlju, stvorio neku novu prirodu, tj. telesnu prirodu – koja je mnogorazlicna: kosa, koza, kosti, zile, i koja nije slicna za zemljom, i kao sto igla koja se baci u oganj menja boju i sama postaje oganj, iako se priroda gvozdja ne unistava, tako ce pri vaskrsenju svi udovi biti vaskrsnuti po pisanome: Ni dlaka s glave vase nece propasti(Lk.21,18). Sve ce postati blistavo, sve ce se pogruziti i preobraziti u svetlost i oganj, premda se nece razloziti, niti ce postati oganj, kako inace neki tvrde, buduci da tada vec ne bi ostala ranija priroda. Jer, Petar ostaje Petar, i Pavle – Pavle, a Filip – Filip. Svako ostaje u svojoj prirodi i sustini i kad se ispuni Duhom. Kad bi tvrdio da se priroda razlaze, vec ne bi bilo ni Petra, ni Pavla, vec u svemu i svagde Bog, tako da oni koji odlaze u geenu ne bi osecali kaznu, niti oni koji odlaze u Carstvo – dobrocinstvo.

294. Predstavi sebi vrt u kome se nalazi svakovrsno plodno drvece – kruska, jabuka, vinova loza sa plodovima i liscem. Medjutim, i vrt i svo drvece i lisce se menjaju i sticu novu prirodu, te sve postaje blistavo. Tako ce se i ljudi izmeniti pri vaskrsenju, i njihovi udovi ce postati sveti i svetlozarni.

295. Telo Gospodnje se na gori proslavilo i preobrazilo bozanstvenom slavom i beskonacnom svetloscu. Tako se proslavljaju i tela svetih i postaju blistava. Kao sto se unutarnja slava razlila i zasijala na telu Hristovom, tako ce se onoga dana unutarnja sila Hristova, koja se nalazi u svetima, izliti napolje, na njihova tela. Jer, oni se jos ovde svojim umom pricescuju Hristovim bicem i prirodom. Pisano je, naime: Jer i Onaj koji osvecuje i oni koji se osvecuju svi su od jednoga (Jev.2,11), i: I slavu koju si mi dao ja sam dao njima (Jn.17,22).

296. Sve dok prebivaju u telu, ni savrseni nisu izuzeti od briga usled slobode i jos imaju strah, zbog cega se iskusenja i popustaju na njih. Tek kad udje u grad svetih, dusa postaje slobodna od skorbi i iskusenja zato sto vise nema briga, nevolja, truda, starosti, satane i borbe. [Tamo postoji] samo – pokoj, radost, mir i spasenje. Tamo je medju njima Gospod koji se naziva Spasiteljem zato sto spasava zarobljenje, koji se naziva Lekarem zato sto daje nebesko Carstvo, bozanstveno lekarstvo, i sto isceljuje dusevne strasti, koje u izvesnoj meri gospodare nad covekom. Jednom recju, Isus je Car i Bog, a satana – mucitelj i zli knez.

297. Neki [ljudi] prodaju imanje, pustaju na slobodu robove, ispunjavaju zapovesti, ali se ne staraju da u ovom svetu prime Duha? Zar oni zbog takvog zivota nece uci u Carstvo nebesko? Ta stvar je tanana za rasudjivanje. Jer, neki smatraju da je jedno i Carstvo i geena. Mi, pak, govorimo da postoji mnogo stupnjeva, razlika i mera u jednom i istom Carstvu i u jednoj i istoj geeni. Kao sto se dusa nalazi u svim udovima, s tim sto gore dejstvuje, u mozgu, a dole pokrece noge, tako i Bozanstvo obuhvata sve stvari – i nebeske, i one koje su nize od bezdana, i svagde u potpunosti prebiva u tvari, premda je po svojoj neizmerivosti i neobuhvatnosti i izvan tvari. Samo Bozanstvo pazi na ljude i u svemu premudro vodi racuna. Kao pravedni Sudija, Bog svakoga nagradjuje po meri vere, [s obzirom] da postoje i oni koji ne znaju sta istu, i oni koji poste, i oni koji prebivaju u sluzenju. Ono sto cine, oni vrse iz straha Bozijeg, i nisu svi – sinovi, carevi i naslednici.

298. U svetu jedni su ubice, drugi preljubocinci, treci otimaci, a poneki svoje imanje razdaju nistima. Gospod gleda i na jedne i na druge, i onima koji cine dobro pruza pokoj i nagradu. Postoji izobilna mera, postoji i skromna mera, a i u samoj svetlosti i slavi postoji razlika. U samoj geeni i kaznjavanju postoje trovaci i razbojnici, i drugi koji su sagresili u malom. Rdjavo, medjutim, govore oni koji tvrde da je jedno Carstvo i jedna geena, i da nema stupnjeva. Koliko je sada svetskih ljudi koji su predani pozoristu i ostalom bescascu? I koliko je jos onih koji se mole i boje Boga? Bog gleda i na jedne i na druge, i kao pravedni Sudija jednima priprema pokoj, a drugima kaznu.