Видео продукција “Православног Центра”
Чувајте се да вас ко не превари. (Матеј 24,4)
Овим речима почиње популарни филм са анонимним благословом «Дигитални анђео». О томе какве су идеје филма и последице по психу људи и по њихов духовни живот требало би учинити озбиљну анализу којом се овом приликом нећемо бавити. Нашу пажњу су привукле последње изјаве анонимног аутора филма који себе сматра«изабраним Христовим војником». Овај човек себе назива “Православним Центром” и бави се мисионарством преко Фејсбука и прављењем видео клипова на ју-тјубу. Своје духовне водиче види у покојном архимандриту Тадеју Витовничком, монаху Николају (Микићу) из Манастира св. Петке код Параћина и оцу Јоилу из Ћириловца. Упозорење «Чувајте се да вас ко не превари.» важи и за искушења с десна, те је због тога и настао овај текст.
Чувајмо се представа лажних и осећања срца која проистичу из њих. Из таквих лажних убеђења и осећања настаје такозвана “прелест” или самообмана, која има безбројне видове лажних мисли и осећања, разнолике по степену и врсти, које је човек прихватио као истините. –Свети Игњатије Брјанчанинов.
Међу последњим објавама (чудима) која се често јављају овом господину и њему блиским људима, тзв. „Православни центар“ је објавио о „чуду“ појаве лика оца Тадеја:
«Чудо – појава Оца Тадеја.
Ово је истинит и чудан догађај са доказом фотографије у прилогу.
Један брат у Христу једном приликом у лифту је осетио велику благодат и радост изненада када је изашао из стана, имао је баш тада уз себе (не случајно) фото апарат и осетио је да треба да направи фотографију у том моменту, погледавши касније насталу
фотографију приметио је чудан зеленкасти облик људског – монашког изгледа и нижег раста са своје десне стране у одразу огледала. Није био сигуран шта је у питању јер на фотографији нема јасан и потпун изглед и ако је осећао велику радост и спокој у том тренутку није желео да претпоставља о чему се ради и бринуо је да није прелест.
Питавши једног старог и мудрог архимандрита о чему се ради није добио одговор већ само да Бог зна, тек неколико година касније му је старац открио, у лифту је поред тог брата фотографисан Отац Тадеј.
То се догодило 2009. године.
Слава Господу и Његовом Светом Оцу Тадеју.
(фотографија Оца Тадеја – зеленкаста појава са десне стране рамена).“
Међутим, гледајући фотографију, може се лако доћи доћи до закључка да је господин „Православни Центар“ распалио своју уобразиљу, и помоћу некаквих сенки и обриса формирао у својој глави лик оца Тадеја.
О томе да се треба бити опрезан приликом прихватања неког виђења за истинито, јер се понекад и демони јављају као светли анђели (2. Кор, 14), православно Предање даје честа упозорења. О опрезности приликом „виђења“ су писали многи светитељи. Ипак, после година атеизма и систематског рушења Цркве на простору наше земље, очигледно је да, услед негативних утицаја, и осим искушења са лева од стране модернизма, екуменизма и равнодушности према истинама вере, постоји и искушење са десна од стране ревнитељства не по Богу, већ по људском уображеном разуму.
На ју-тјуб каналу постоји опис како се жени лидера овог центра јављао свети Димитрије висине пет метара, а св. Игњатије Брјанчанинов наводи у својим делима случај неког прелашћеног чиновника који је стално имао виђења – он је непрекидно при молитви видео светлост која долази од икона, осећао миомирис, у устима осећао неуобичајену сладост, и тако даље. Монах, који је разговарао са чиновником, упитао га је: “Да ли вам је долазила мисао да се убијете?” – “Свакако”…
О томе да светитељи нису лакомислено веровали виђењима говори се и у житију св. Амфилохија Иконијског који је читав живот провео у монаштву и монашком подвигу.У зрелим годинама, после 40 година монашког подвига, «њему се ноћу јавио анђео, и рекао: “Амфилохије! Иди у град и напасај духовне овце.” Амфилохије је пребивао у пажњи над собом и није се осврнуо на ту наредбу анђела.» (Житија Светих, св. Јустин Ћелијски). Тек после упорног јављања анђела и треће ноћи и славословља«које је неиздрживо за одбачене духове» (Житије) Амфилохије је поведен од анђела за руку да би на чудесан начин био рукоположен за епископа.
Каква духовност и какво учење стоји иза нашег новопеченог Фб духовника, «Православног Центра», говоре довољно неке његове изјаве:
«Душе су плавичасте боје а боја Духа Светога је зелена, Светитељи су у духовној димензији и апарати ухвате да кажемо само сенку тога, а не у пуноћи…»
«Електране су “бензинске станице” за нечастиве. Они се напајају и хране енергијом јер немају благодат од Господа директно као што су имали пре пада ( и ако и даље имају неке мрвице које опет злоупотребљавају), нешто им одговара као замена за то кроз ел. енергију и то користе,» каже овај «мисионар», у својем примитивном интерпретирању Православља. Ко онда треба да плаћа рачун за струју, питање је.
«Пас је једина животиња која је блиска човеку (у улози да растерује нечисту силу). Једина лаје и физички може да нападне нечастиве духове. Мачка се придружује нечастивој сили, а пас не. Пас никада не лаје у празно…»
У вези са сликама о. Тадеја:
“Пре пар дана су мироточиле независно и мале фотографијице и шириле предиван миомирис и осећај рајске радости у другој просторији.”
Свети Игњатије Брјанчанинов, поводом примера чиновника, наводи да је «чиновник … видео светлост телесним очима: миомирис и сладост, које је осетио, такође су били чулни. Насупрот томе, виђење светих и њихова натприродна стања су потпуно духовна.»
«Миомирис и рајска радост у следећој соби» да ли су чулни или духовни? Ако се одслуша «виђење св. Димитрија о брачним односима» које је имала супруга «Православног Центра», тешко је не поставити паралелу са еротским виђењима римокатоличке «светитељке» Терезе Авилске.
Све у свему, «…чувајмо се представа лажних и осећања срца која проистичу из њих. Из таквих лажних убеђења и осећања настаје такозвана “прелест” или самообмана, која има безбројне видове лажних мисли и осећања, разнолике по степену и врсти, које је човек прихватио као истините» (св. Игњатије Брјанчанинов).
«Православни Центар» има своју публику на друштвеним мрежама и за своје видео радове. Нема сумње да је овај пројекат покренут из искрених побуда, али се сујета притајено залепила за ревност и дошло је до оваквог полома. За свој рад каже да има благослов СПЦ и Руске Цркве, и колико знамо, нико се није оградио од његових изјава.
«Ако било ко, покретан, по изразу светог Јована Лествичника, гордељивим усрђем, тражи да задобије пре времено сладост духовну или срдачно молитвено делање, или какав други духовни дар, који приличи природи обновљеној, тај неминовно пада у прелест…» -св. Игњатије Брјанчанинов.
Свет је у прелести и саосећа само са онима који се налазе у прелести. Служитеље истине он одбацује и мрзи. -Свети Игњатије Брјанчанинов
Занимљиво је да су «духовници» који су важили истовремено за велике борце против екуменизма и у својим проповедима стављали велики акценат на чуда, остали у послушности екуменистима и притајили своју анти-екуменистичку борбу после доласка на Трон светога Саве патријарха који је у јереси екуменизма. Како објаснити овај став и ово камелеонство? Један број таквих антиекумениста је био у Рашко-призренској епархији, те је, изгледа, користио свој конфоран положај антиекуменисте јер је и сам епископ који је управљао епархијом до 2010. био антиекумениста. Када је насилно постављен епископ Теодосије, узурпатор, њихова борба је утихнула. Иако су раније често говорили о последњим временима и одласку у пећине верних због зацарења Антихриста, коме су, изгледа, одредили датум доласка, сада су се примирили и своје ставове кориговали улево. Вероватно, и даље, захваљујући «виђењима», одређују супружницима ко ће с ким да се венча и воде своја духовна чеда гуру методама, а можда и даље говоре о жигу звери на хистерични начин као раније, иако послушно предају своју порезу глобализму.
«Православни Центар» не крије своју духовну везу са монахом Николајем из Манастира свете Петке код Параћина. Уосталом, слични ставови су очигледни:
Отац Николај: -Ко је примио чипове на личној карти или пасошу, на ватри да их спрже. Ко је ставио онај прст на онај ласер да га скенира ласерска техника тај ту кожу на врелу плотну на шпорету нека спржи, па ће нова кожа да му изађе. И тако ће да (…неразумљиво) Антихриста, бога лажног. Тако поручују Богом просвећени људи овога нашег времена…
«Православни Центар»: -Када се кажипрст стави на биометријски скенер испод коже остаје утиснут благим таласима у ткиво број 666 у облику круга са три круга изнутра који обликују тај број (шифра компјутера и број имена антихриста) зато старци саветују да се кажипрст стави на брикет кратко и да се то исповеди, а пре свега да се то не прима…
Отац Тадеј. Да ли је, заиста, о. Тадеј истог духа као тзв. његов следбеник “Православни Центар”? Многи познати духовници су имали тзв. следбенике, који су злоупотребљавали њихово име, а уводили идеје које не припадају самим духовницима. Тако су постојали тзв. следбеници св. Јована Кронштатског са којима он није имао ничега заједничког. Зар и многи екуменисти не злоупотребљавају име антиекуменисте св. Јустина Ћелијског, и не називају себе ученицима св. Јустина?
Отац Николај, практично, не познаје ниједну другу тему у духовном животу осим Антихриста и последњих времена. Чини се да има хистеричности у том схватању последњих времена. Духовни следбеници оваквог учења виде у свему опасну заверу и свуда прикривене знакове Антихриста. Заборавили су на Христа и баве се Антихристом. Има се утисак да се једва ишчекује долазак Антихриста. Једном приликом говорећи о Мамвријском дубу и о томе да ће се његове гране потпуно осушити пред долазак Антихриста, о. Николај је рекао: «Оне су се осушиле.» Ипак, људи који су посетили Јерусалим говоре да на том дубу још има зелених грана.
Чини се да овакав приступ дезавуише хришћане, и они се, уместо бављења својом душом и истинским проблемима одступништва који су присутни у СПЦ, баве неким стварима које не познају, већ о којима нагађају. Плашење жигом таквих, пре него што ико тражи да се одрекнемо Христа приликом добијања жига у личним картама више личи на прелест него на ревност по Богу. Отуда може да се схвате присутни благонаклони односи између новотарски и екуменистичке настројене јерархије и фантазерски настројених духовника и верника, иако међу екуменистима има оних који попут протестаната и не верују у било шта натприродно.
Поводом гласова и јављања, потребна је још већа опрезност: ту је демонска прелест ближа и штетнија. Многе од светих и искусних Отаца демони су обманули лукаво скривајући своју лаж и таму привидом истине и светла: тим пре могу данас бити обманути неискусни. Много времена и опита потребно је да би се ум и срце научили да разликују добро од зла, под каквом год маском да се крије зло. Зато су Свети Оци заповедали почетницима да не верују никаквим гласовима или јављањима, него да их одбацују и не примају, сматрајући да је смирење потребније од сваког гласа и појаве. Глас Христов је Јеванђеље; њега слушајмо и њему се повинујмо. -св. Игњатије Брјанчанинов
