Духовна борба

Презири ђавоља застрашивања, јер ти он приказује како је тобоже моћан да те гурне у велику опасност и наведе да се тобоже одрекнеш Распетог Господа. Све су то ђавоље сплетке, а ако би му то и било допуштено, може се завршити само некаквим ружним мишљењем о теби и погрешним људским тумачењем твога поступка. Али ти унапред изговарај псаламске речи: Припремих се и не смутих се (Пс 118, 60) (преп. Амвросије, 23, д. 3, с. 6).

Пишеш да повремено падаш у велику слабост, чак до малодушности, понекад и до очајања. Знај да су две главне ђавоље замке ове: да напада хришћанина или високоумљем и умишљеношћу, или малодушношћу и очајањем. Свети Лествичник пише да је један искусни подвижник одбијао нападе демона њиховим оружјем. Када су га доводили до очајања, он је говорио себи и њима: Како то? Па ви сте ме сасвим недавно хвалили и доводили до високоумља,- и на тај начин је кварио зле демонске планове. А када су се опет демони пребацивали на другу страну и почињали га хвалити и давати му повод за високоумље и умишљеност, тада је старац одговарао: Како то? Па ви сте ме сасвим недавно доводили до очајања. То једно другоме противречи.- И тако је овај подвижник уз помоћ Божију одбијао нападе демона њиховим оружјем, благовремено употребљавајући једно против другога. Такође се и код тебе понекад јавља мисао да јуначки устанеш против демона и питаш да ли је то исправно? Малодушност која томе противречи говори да је неисправно. Није по нашој мери да устајемо против злих и лукавих демона, него да увек са смирењем прибегавамо Божанској помоћи и заступништву, призивајући у помоћ Самога Господа и Пречисту Његову Мајку, као што саветује свети Лествичник: именом Исусовим одбијај непријатеље (преп. Амвросије, 23, д. 3, с. 8).

Ни у чему не треба испуњавати вољу душевних непријатеља који те узнемиравају свакојаким саветима и претпоставкама. А ти им верујеш само зато што се и теби тако чини. Сва мисаона борба, или боље рећи збрка која те обузима, потиче од тога што верујеш ђавољим саветима и придајеш им некакав значај и вероватноћу. И још се трудиш да их уловиш, уместо да их презиреш, призивајући против њих помоћ Божију. Главни узрок мисаоних напада којима си подвргнута јесте твоје велико високоумље, које се код тебе у свему испољава (преп. Амвросије, 23, д. 3, с. 9).

Зар није високоумље то што је код тебе наступио неки привремени предах у борби, а ти си поверовала да је то већ чување ума. Свети Јован Лествичник каже: Колико је удаљен исток од запада, толико је и чување ума узвишеније од чувања помисли, и неупоредиво је теже од њега.- А ти и ја ни своје помисли не умемо да чувамо како треба. Откуд онда нама чување ума? Твој предах није био чување ума, него очигледна ђавоља подвала (преп. Амвросије 23, д. 3, с. 9).

Духовни живот

Желиш да започнеш исправљење свога живота, али не знаш како. Ти и ја смо, чини ми се, много разговарали о томе како треба водити духовну борбу против страсти, и да то не треба чинити речима него делима. Наше страсти не дају нам мира, док их некакав догађај не открије, па се ми ожалостимо због тог нереда у нама. Ако се у свакој таквој ситуацији будеш супротстављала страстима и трудила да ништа не чиниш по њиховом подстицају, оне ће изгубити снагу. А када те сопствене страсти поразе, презири и прекоревај себе, смиравај се, сматрај да си гора од свих, јер те побеђују страсти, не криви никога од људи, него окривљуј себе... и добићеш помоћ Божију (преп. Макарије 24, т. 5, с. 470-471).

Немој мислити да се можеш брзо научити духовном животу. То је уметност над уметностима. Није довољна само теорија, потребна је и пракса, а управо у пракси бива много спотицања и устајања. Пишеш да те је срце заболело због мог изобличења, па те је „и у главу ударило.- То нека ти буде доказ слабости твоје душе, која се исправља самопрекоревањем и смирењем. Ако те ја будем само миловао по глави, какву ћеш корист од тога имати? (преп. Макарије, 24, т. 3, с. 223).

Мени и теби предстоји друкчији вид служења, не чиновничког, него војнодуховног. Јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју (Еф 6, 12). Свети апостол Павле саветује Тимотеју: Ти се злопати као добар војник Исуса Христа (2 Тим 2, 3). Ту је потребно и страдање. Ту се бије љута битка. Ту се не бори тело, него душа. И не против видљивог човека, него против невидљивих духова. И уз све то треба имати велико смирење, јер ми се боримо против духова гордости. Њима је лако да побеђују горде, али смиренима се они ни једног тренутка не могу супротставити. Смирење уништава све мреже и замке ђавоље (преп. Макарије, 24, т. 3, с. 224-225).

У међувремену било је горких, тешких и исцрпљујућих периода. То се не може избећи. У телесном рату многи бивају рањени и разбољевају се. Утолико пре у овом духовном рату задобијамо многе ране од духова злобе, а понајвише када се понадамо у своје снаге и свој разум. Тада трпимо поразе све док се не смиримо, спознавши своју немоћ (преп. Макарије, 24, т. 3, с. 236).

Пишете да се ваше добре жеље не испуњавају увек. Знајте да Господ не испуњава све наше добре жеље, него само оне које служе на корист души нашој. Ако ми у васпитавању деце знамо која знања дете може, а која не може усвојити у датом узрасту, утолико пре Господ, Који познаје срца људска, зна шта је и у које време за нас корисно. Постоји духовни узраст, и он се не мери по годинама, ни по бради, нити по борама. Понекад и петнаесто-годишњаци уче заједно са осмо-годишњом децом, а у духовном поучавању нешто слично се много чешће догађа (преп. Амвросије 23, д. 1, с. 176).

За вас је опасно да се упуштате у духовност пре времена, тј. да расуђујете о узвишеним стварима умног созерцања и осталог, него гледајте своје грехе и трудите се дапобеђујете и искорењујете страсти. У томе се састоји циљ наших намера, јер после очишћења од страсти духовно осећање ће нам се открити само по себи. А љубав Божија се изражава у испуњавању заповести Божијих: Ко има заповести Моје и држи их, то је онај који Ме љуби (Јн14, 21). Само о томе треба да разговарате, и да се смиравате. А без тога је све мрачно и тамно. Бога ради молим вас смиравајте се у свему и мир имајте међу собом, па ће вас и благодат Божија покрити и заштитити од свега супротног (преп. Макарије 24, т. 3, с. 434).

Духовни живот се не састоји у томе да видимо своју исправност, него да сагледавамо своја сагрешења. Оно прво нас одводи у гордост, а ово друго нас води ка смирењу. Од смирења и врлине постају чврсте, тако да се не узносимо умом због њих. Ђаво нас напада на разне начине. Ако не може да нас увуче у пороке, онда нам убацује мисао о нашој исправности и тиме помрачује наш ум и удаљава га од Бога. Први наш задатак је одбацивање своје воље и разума и неверовање самоме себи (преп. Макарије 24, т. 2, с. 192).

Описујеш ми како ти је непријатно било путовање железницом и како си нашла средство да се избавиш од досадних разговора. Обистиниле су се речи апостолске: Ако неко међу вама мисли да је мудар у овоме веку, нека буде луд да би био мудар (1 Кор 3, 18). Криво ти је што си том истом средству морала да прибегнеш и у храму преподобног Сергија, али Господ не гледа наше спољашње поступке, него наше намере, и види због чега ми овако или онако поступамо. Ако је намера добра и Богу угодна, онда можеш бити спокојна. Због тога ни друге не треба осуђивати ни у ком случају, јер ми видимо само спољашње поступке, а скривене побуде и намере, по којима треба судити о тим поступцима, познате су Јединоме Богу, Познаваоцу срдаца људских (преп. Амвросије, 23, д. 3, с. 133).

У свакој ситуацији се труди да будеш у богоугодном стању, тј. у мирном и смиреном духу. Никога не осуђуј и никоме не досађуј. Труди се да реч твоја, по апостолској заповести, буде зачињена духовном сољу (преп. Амвросије, 23, д. 3, с. 140).

Ти се сада налазиш на средини између света и монаштва, а средња мера се свуда и у свему одобрава. И теби она свакако доликује, због твога васпитања и слабог здравља. Ти се само труди да живиш по јеванђељским заповестима Господњим, и пре свега никога ни због чега не осуђуј, да се и теби самој не би судило (преп. Амвросије, 23, д. 1, с. 26).

Није никакво чудо што ниси онаква каква би требало да будеш. Дошла си да се учиш духовном животу. Вероватно ни азбуку ниси баш из прве схватила, а ова наука је узвишена и не може се одмах усвојити. Нису одмах засијали ни велики угодници Божији, као што су Василије Велики, Григорије Богослов, Тихон Задонски и многи други Оци. Учи, трпи и чекај милост Божију (преп. Анатолије, 7, с. 164).

Духовни односи

Труди се да имаш "немрзећу мржњу" према онима који се претерано везују за тебе, да би их тиме одбијао од себе и наводио их да траже само оно што је духовно, а не да уживају у испразном провођењу времена са тобом. Према духовним чедима буди озбиљнији и грубљи, да се не би ослободили и поставили према теби као према себи равном, и да ти не би изјављивали љубав. И ми смо волели своје духовне Оце и Старце, али никада им нисмо смели говорити о томе. Ако те воле, нека се моле Богу и нека слушају, уместо што се топе од љубазности (преп. Јосиф, 113).