ФАРИСЕЈСТВО

У последње време практикује се "општа" исповест. Излазисвештеник, прочита неколико молитава (или чак ни то неучини), наброји неколико грехова, а затим покрива сваког ко једошао на исповест епитрахиљем и чита разрешну молитву:Праштам и разрешујем вас свих грехова. И кроз таквуисповест, када човек сам не казује ни један свој грех, пролазехиљаде и крштени и некрштени, а затим иду да се причесте.Можда је неко читаве ноћи пио, лумповао, псовао, неко јеубио дете у утроби, неко се обраћао врачарама,екстрасеансима, или је сам врачао... Сви иду да се причесте,да приме у себе Живог Христа. Но, Господ је строго упозорио:Не дајите светиње псима (Мт. 7,6). Христос никада неће ућиу непокајану душу. Бог само у чисте душе улази зато сетакви људи причешћују себи на осуду.

Црква - то је духовна болница где се исцељују душе. Преисповести свештеник говори о томе да Христос невидљивостоји пред оним ко се исповеда, примајући исповест његову, изато каже: Не стиди се, не бој се, већ кажи све у чему сисагрешио! И додаје да ако човек утаји грех, онда ће се тајгрех умножити. Памти, говори свештеник исповеднику, да сити дошао у духовну болницу, да не изађеш неизлечен.

Свештеник треба сваког појединца да прими, да саслуша.Међутим, врло је честа пракса да се исповеда за време СветеЛитургије, па се ни нема много времена за исповест, ( мада итада обавезно морамо исповедити барем веће грехе, смртнегрехе, и оно што нас дубоко тишти у души). Уколикосвештеник због мноштва народа иза нас и жури да нам ставиепитрахиљ на главу, замолимо га да нас ипак саслуша. Аисповедати се можемо и требамо не само пред СветоПричешће, него увек кад за то осетимо потребу. Послејутарње или вечерње службе, када свештеник има много вишевремена, можемо сасвим мирно и сталожено да сеисповедимо.

ПОКАЈАЊЕ

Покајање је као преобука. Свако ко хоће да изађе пред лицецарево, свлачи прљаво и облачи се у чисто, иначе ће битиотеран испред цара. Зашто се православни народ преоблачиу недељни дан? Јер излази пред лице Цара над царевима,Који нас чека у светом храму.

Душа потребује преобуку чешће него тело, јер се брже прљанего тело. Душа се прља од безбожних мисли и нечистихжеља. Такве прљаве мисли и жеље падају на душу човековукао невидљива прашина сваки дан, због чега је свакомХришћанину потребно да сваки дан чисти своју душу,преоблачећи је. Та духовна преобука врши се кроз покајање.А шта је то покајање? Покајање, (грчки - метаноја) значипреумљење. Покајање, у духовном смислу настаје оногмомента кад човек схвати да је учинио грех и када тајгрех почне да га пече у души. Значи, покајању претходисазнање за грех. А грехова, или греховних дела постоји много,практично без броја.

Обраћање или повратак Богу кроз покајање и исповест, јединије пут за све оне који су се кроз грех удаљили од Бога. Јергрех, сваки грех, има ту силу и моћ да нас одвоји од Бога, одНеба, од Вечног Живота, и да нас рине у пакао, у вечну смрт.Плата за грех је смрт - (Рим. 6,23), опомиње свети АпостолПавле. Тиме се грех показује као највећи, чак једини противники непријатељ нашег спасења. Нико нас и ништа не можеодвојити од Бога и лишити нас спасења, сем греха.

МИ СМО ИЛИ СА БОГОМ ИЛИ ЂАВОЛОМ

Душа човека никада не бива празна, у њој је Дух Свети илидух зао. Како да сазнамо какав дух живи у нашој души?Уколико немамо потребу за молитвом, за љубављу премаБогу, ближњима, ако не живимо по законима добра и љубави,већ по законима зла, ако све време желимо да правимоизгреде, да неког увредимо, повредимо, осудимо, а сами притоме да се гордимо - значи у нашој души живи зао дух. Итакав човек се види одмах, ма где био код куће, на послу, упревозу, у реду - он свуда и подједнако, непрекидно изливапрљавштину речима и чини лоше поступке.

Треба се увек сећати да ћемо на дан Страшног Суда свесвоје неокајане грехове видети, као у огледалу, и сви ће онибити откривени. Онда ће нас спопасти истински стид, затошто ћемо тада стајати пред Богом и Анђелима, лицем у лице.И уколико ми свесно утајимо на исповести бар један грех,онда нам наша исповест неће бити на спасење, већ наосуду.